Ајде да му избегаме на времето

Ајде да му избегаме на времето
што ни се заканува со оптегнат лак
и нѐ нишани со малата стрелка
Ова сакав да ти го кажам
– ако поминам со раката низ некоја географска
       карта
нема да ги напипам ни планините ни врвовите
нема да се намокрам ниту да ги наполнам рацете со земја
така и ноќва кога поминуваш со раката низ
      моето тело
нема да најдеш ни прав ни ветер, ни остатоци
од моето име што секојпат одново се раѓа
Зашто не знам колку време помина вечерва
минута, час, година, целиот живот
можеби
Понекогаш кога ќе погледнам горе и долу
не знам која трага ми се чини подолга
онаа од млазот на авионот на небото
или онаа што полжавот ја оставил зад себе

© Nikolina Andova
从: Поврзи ги точките
Темплум, 2014
录制: Haus für Poesie / 2017

Échappons au temps

Vite, échappons au temps
qui nous menace de son arc tendu
et nous vise de sa petite flèche
Je tenais à te dire cela
– si je parcours de la main une carte de géographie
je n’inscris ni les montagnes ni les sommets
je ne me mouillerai pas, ne remplirai pas mes mains
       de terre
ainsi cette nuit lorsque tu passeras la main sur mon
       corps
tu ne trouveras ni vent ni poussière, ni les reliques
de mon nom qui toujours renaît
Car j’ignore combien de temps s’est écoulé ce soir
une minute, une heure, une année, une vie entière
peut-être
Lorsque mon regard parfois balaie de haut en bas
je ne sais pas quelle trace me paraît la plus longue
la traînée de l’avion dans le ciel
ou celle que l’escargot derrière lui a laissée

Traduction: Verika Jakimov