Verica Tričković
塞尔维亚文
ЧВИРКА РАЗГОВАРИВАЕТ СО СТРЕКОЗКОЙ, ПОКА ЧВИРИК НА ВОЙНЕ
— Стрекозка, чего ж ты летаешь,
Почти уже ночь на дворе,
Невидные дырки латаешь,
Во времени скрытой дыре.
— О Чвирка, летаю и таю,
Почти уже тенью на не-
Бе, сóлью на тьме проступаю,
А всё успокоиться не...
— Стрекозка, когда в беспространстве
Мой Чвирик тебя рисовал,
Он думал о маленьком братстве
Тебе неизвестных зеркал.
— О Чвирка, оно отразилась
Однажды на крыльях моих,
Как глупо, что я не умею
Об этом тебе рассказать.
录制: Literaturwerkstatt Berlin, 2012
ЧВИРКА РАЗГОВАРА СА ВИЛИНИМ КОЊИЦЕМ ДОК ЈЕ ЧВИРИК У РАТУ
– Вилин коњицу, зашто још летиш,
По готово потпуној тами,
Невидљиве шупљике лепиш
У скритој у времену јами.
– Ох, Чвирка, летим и нестанем,
Скоро те сам на небу сен,
Сољу избијам из таме,
Ал´ да се успокојим не…
– Вилин коњицу, у беcпространству
Док Чвирик те цртао мој,
Мислио је о малом братству
Неизвесних ти огледала безброј.
– Ох, Чвирка, тог одраза беше
Мени на крилима прегршт,
Како је бедно што сам ти ето
Да ишта о томе кажем невешт.