Verica Tričković
塞尔维亚文
ЧЕТЫРЕ ДЛИННЫЕ МИНУТЫ
1
Четыре длинные минуты
смеялась ласточка во сне (здесь ночи коротки)
и бормотала, и потела под крылом,
потом вздохнула, улетела по делам.
— своим полукругом резали воздух удоды
— (юг),
— творожное утро осталось без даты
— (вдруг).
Четыре длинные минуты
дождь выпускал и прятал коготки,
а Чвирик слушал: ла-ла,
музычка с листьев на листья упала,
упала и уплыла (пропала).
— пора открыть, каков он, Чвирик:
— нет у него приличного костюма.
— тук-тук, говорит птица, другая отвечает: чирик,
— о чем, правда, думает Чвирка?
2
Но в том-то и дело, что Чвирик не птица.
3
Он хочет что-то записать,
и рассыпается тетрадь.
Три длинные минуты –
и нет тетради той.
За две минуты – лес распался,
стал хламом, пылью, наготой.
Одной минуты (не) хватило горке крутой,
чтоб в озерцо пролиться высотой.
Чвирик был этой минутой.
4
— О Чвирик, когда я улыбчивой тенью смущенной
скользну в этот мир, для плоти и крови построенный нами (что странно),
взлетая на склоны деревьев, с их жизнью, в коре заключенной...
— О Чвирка, не думай об этом, тогда мы оставим эти края.
— О Чвирик, скажи: без обмана?
— Чвирка, о чвирка моя!
Послушали птицы и стали смеяться: хи-хи.
0
И нет минуты этой,
и нет минуты той,
ни третьей, ни четвертой,
ни первой, ни второй.
录制: Literaturwerkstatt Berlin, 2012
ЧЕТИРИ ДУГЕ МИНУТЕ
1
Четири дуге минуте
смејала се ластавица у сну (овде су ноћи кратке)
и мрмљала и испод крила се знојила,
затим уздахнула, послом одлетела.
– својим полукругом секли су ваздух пупавци
– (југ),
– јутро као грудва сира нестало без датума
– (као фијук).
Четири дуге минуте
киша показивала и повлачила канџе,
а Чвирик ослушкивао: ла-ла-ла,
музикица падала с лишћа на лишће,
падала и клизила (пропадала).
– време је да се открије ко је Чвирик:
– у њег´ није пристојног одела.
– тик-тик, каже птица, друга одговара: чирик,
– ајд ми сад кажи шта Чвирка себи умишља?
2
Ал´ је чињеница да Чвирик није птица.
3
Он би нешто да забележи
и гле свеска се у прах претвори.
Дуга минута три –
и свеске нема ти.
За два минута – распала се шума,
постала отпад, прах, голoћа.
Mинут један планини (не) требало је,
да у језерце пролије висове своје.
Ал´ Чвирик сáм тај минут је .
4
– Ох, Чвирик, кад се ја, насмејана сенка бојазна,
склизнем у свет овај, за крв и месо који створисмо (чудно је то),
и узлетим уз дрвећа обронке са оним у кори закључаним им животом…
– Ох, Чвирка, не мисли на то, напустићемо тад ове крајеве.
– Ох, Чвирик, реци: заиста?
– Чвирка, ох, моја Чвирка!
Птице слушале и засмејале се: хе-хе.
0
И нема минуте те,
и нема минуте ниједне,
ни треће ни четврте,
ни прве ни друге.