Павши са бицикла, изненада знаш:

између тебе и света је – месо,

тако танано, тако хировито,

да је грубој и истрајној души

оно сáмо прекор.

И знаш да си небитан

небу, шуми, пољу,

огледало као да си, шта ли –

тад замисли ОГЛЕДAЛО,

где одрази су на почетку мутни,

затим сасвим нејасни,

кад бризну по вољи,

као рибе из базена,

као мољци из баште

као облаци са неба,

као капљице из облака,

као кад свуда око Аронcона*

све заблешта, згасну.

*Леонид Аронсон (1939-1970), Лењинградски песник, погинуо при удесу (вероватно самоубиство) приликом путовања у Централну Азију.