Verica Tričković

塞尔维亚文

В ОТКРЫТОЕ ОКНО ВШАГНУЛ СИРЕНЕЙ ЗАПАХ

В открытое окно вшагнул сиреней запах –
Дача.

Я думаю о Чвирике и Чвирке –
Они уже тогда определяли звуки,
Не зная ничего, не знача.

                    Волк пропел три раза «мяу»,
                    Минутки маятник пожрал.
                    Толк вропел мри таза «ряу»,
                    Минутки маятник пожрали.

                    Сетка, локоть, сандалетка,
                    Лодыжка, запястье, ракетка.

ч – чв – чви
р – ри – рик
(так Чвирка Чвирика зовет)

                    Минуты капают в компот.

Воланчик: верхняя дуга + (только где она?) + нижняя дуга
У маятника – одна нога, сказал бы кто-нибудь.

Но я скажу: на длинной шее голова (собою вниз) – вот нижняя дуга.

И вместе это – дачный глаз.

Подумай, взять хотя бы таз:
Сегодня там варенье,
А завтра там белье.
Так у людей всегда:
Привыкнешь к ним,
Глядишь – они вранье
И пыль надлуговая.
(Так Чвирка говорила).

Сиреней запах вышел из окна,
Осталась комната – одна, темна, надменна,
Как фотография не на,
Как маятник на не, но...

Лишь на обоях вечность – бесстыдна, кровавлéнна.

© Olga Martynova
录制: Literaturwerkstatt Berlin, 2012

КРОЗ ОТВОРЕНО OКНО УСКОЧИ МИРИС ЈОРГОВАНА

Кроз отворено oкно мирис јоргована ускочи –

Дача.


Мислим на Чвирика и Чвирку –

Већ тада су одредили тонове ,

А да ништа не знају, не значе.


           Вук три пута запева „мијауˮ,

           клатнасти сат прождрe минуте.

           Мук папева при тут „виjауˮ,

           Минутe прождреше клатнасти сат.


           Мрежа, лакат, сандалица,

           глежањ, зглоб, палица.


Ч – чв – чви

р – ри – рик

(Чвирку тако дозива Чвирик)


           Минуте капљу у компот.


Воланчић: горњи лук + (што ли га нема?) + доњи лук

Само је једна нога у клатна, неко би рекô.


Али ја велим: на дугом врату (испод) је глава – доњи лук.


А све то скупа је – ȍко летњиковца.


Замисли, узмимо на пример лонац:

Данас се ту кува пекмез

Сутра се ту бели платно.

Тако је код људи то:

Навикнеш се на њих,

Видиш – да су фолирање

И пелуд ливадни.

(Тако је говорила Чвирка).


Мирис јоргована искочи кроз oкно

Oста соба – сама, тамна, надмена,

Као фотографија, не на

Као клатнасти сат, на не, но ...


И само на тапету вечитост – бестидна, окрвављена

С руског превела Верица Тричковић / Verica Tričković