Bogomil Gjuzel

马其顿文

ПРОФЕСИОНАЛЕН ПОЕТ

Последен збор, последна голтка
и стануваш од масата по завршеното работно време
фати го првиот претрупан автобус до кујната
штрбни од лебот и помирисај во фурната.

Глад и разлеано олово по снагата –
вклучи го мониторот од градината
и прелистај го дневниот печат од небото.
Ништо па ништо.

                Ластарите од повитот
се веат во празно – така повеќе не може, треба...
да се насочат со ортоми под стреата.
Ќерка ти донесува стол за да се поткачиш.
„Масата е поставена“, вика жена ти
низ прозорецот од некое друго време.

По ручекот, прошетка, низ градината
само ти во скафандер, ѕвездите наоколу,
и под тебе. Антените треба да се прицврстат
калемената јаболкница бара ѓубре.

Назад во кабината –
                „Тато, што е тоа
чудовиште?“ Одеднаш командите откажуваат
парчиња хартија летаат разулавени.
На масата –
        нов бел лист
и моливот тежок како револвер.

© Bogomil Gjuzel
从: Стварноста е сè
Скопје: Мисла, 1980
录制: 2007, Nikola Madzirov & MIM

Der Berufsdichter

Ein letztes Wort, ein letzter Schluck.

Du stehst vom Tisch auf nach getaner Arbeit
und nimmst den ersten überfüllten Bus
zur Küche, beißt vom Brot und riechst am Herd.

Wie Blei liegt Hunger dir auf deinem Leib –
auf deinem Monitor blüht bunt der Garten
du liest des Himmels Tagespresse.
Nichts, gar nichts.
                              Die Ranken der Clematis
Schaukeln im Leeren – so geht’s nicht weiter, man muss…
sie müssen an Schnüren unters Vordach hingeleitet werden.
Und deine Tochter bringt dir einen Stuhl, damit du’s tun kannst.

Und »Essen fertig!« ruft die Frau
aus einem Fenster einer andren Zeit.

Dann ein Spaziergang nach dem Mittagessen durch den Garten
nur du im Raumanzug – die Sterne
oben unten rings um dich. Es müsste die Antenne
befestigt werden, und der gepfropfte Apfelbaum verlangt nach
Dünger.

Zurück in die Kabine –
                                   »Papa, was ist das-
ein Monster?« Plötzlich brechen die Kommandos ab
und Fetzen fliegen hin-her wie verrückt.
Und auf dem Tisch –
                                 ein neues weißes Blatt
und schwer wie ein Revolver wiegt der Stift.

Aus dem Mazedonischen von Kerstin Hensel