Ivan Herceg

hrvaščina

Igor Isakovski

makedonščina

Platno

Praviš se da znaš da je jedan
najveći i najusamljeniji broj
i uvijek zaustiš: “Ti si jedan od…”,
a ja te prekinem jednim
prstom na usnama.

Pravim se da znam da se “Magnolija”
zauvijek vrti u jednom nevidljivom kinu
i da je naša spremnost za ludilo,
zbog pritiska u sunčanom spletu,
nervoze u malim prstima na rukama,
onim nepotrebnim, mojim i tvojim,
veća od odrezanih jezika ljubavnika
na zamrljanom platnu privida
čije krajeve vuku Bog i vrag.

Pravimo se da znamo što je život.
Ako ga dotaknemo, može biti
zastor, zid, nadgrobna ploča.
Kad ga samo promatramo,
onda je ljudsko lice, koža,
krvava i pokvarljiva.
Kad nam dosadi, jedno drugom
odgrizemo prste i igramo se sjena.

Pravimo se da znamo što je platno.

Pravimo se da je jedno,
pravimo se da smo jedno.

© Ivan Herceg
Iz: Nepravilnosti
V.B.Z. Zagreb, 2007

ПЛАТНО

Се правиш дека знаеш дека еден е
најголемиот и најосамениот број
и секогаш заустуваш: „Ти си еден од...“,
а јас те прекинувам со еден
прст врз усните.

Се правам дека знам дека „Магнолија“
засекогаш се врти во едно невидливо кино
и дека нашата подготвеност за лудило,
поради притисокот во сончевиот сплет,
нервозата во малите прсти на рацете,
оние непотребните, моите и твоите,
е поголема од отсечените јазици на љубовниците
на замачканото платно на привидот
чии краеви ги влечат Бог и ѓаволот.

Се правиме дека знаеме што е живот.
Ако го допреме, може да биде
завеса, ѕид, надгробна плоча.
Кога само го набљудуваме,
тогаш е човечко лице, кожа,
крвава и расиплива.
Кога ќе ни здодее, еден на друг
си ги одгризуваме прстите и си играме сенки.

Се правиме дека знаеме што е платно.

Се правиме дека е едно,
се правиме дека сме едно.

превод: Игор Исаковски