Dane Zajc

slovenščina

Milan Đorđević

srbščina

KEPA PEPELA

Dolgo nosiš ogenj v ustih.
Dolgo ga skrivaš.
Za koščenim plotom zob.
Med belim risom ustnic ga stiskaš.

Veš, da ne sme nobeden zavohati
dima iz tvojih ust.
Spominjaš se, da vrane ubijejo belo vrano.
Zato zakleneš usta.
In skriješ ključ.

Ampak nekoč začutiš v ustih besedo.
Votlina glave ti odmeva od nje.

Takrat začneš iskati ključ svojih ust.
Dolgo ga iščeš.
Ko ga najdeš, odkleneš lišaj svojih ustnic.
Odkleneš rjo svojih zob.
Potem iščeš jezik.
Ampak jezika ni.
Potem hočeš izreči besedo.
Ampak usta so polna pepela.

In namesto besede se skotali
kepa pepela med saje
v tvoje grlo.
Zato odvržeš zarjaveli ključ.

Potem si narediš nov jezik iz zemlje.
Jezik, ki govori besede iz prsti.

© Dane Zajc
Iz: Jezik iz zemlje
Ljubljana : Cankarjeva založba, 1961
Avdio produkcija: Študentska založba

GRUDVA PEPELA

Dugo nosiš vatru u ustima.
Dugo je kriješ.
Iza koštanog plota zuba.
Stiskaš ga između belog žleba usana.
 
Znaš da niko ne sme da namiriše
dim iz tvojih usta.
Sećaš se da vrane ubijaju belu vranu.
Zato zaključaš usta.
I sakriješ ključ.

Ali jednom u ustima osetiš reč.
Šupljina glave odjekuje ti od nje.

Tada počneš da tražiš ključ svojih usta.
Dugo ga tražiš.
Kad ga nađeš, otključaš lišaj svojih usana.
Otključaš rđu svojih zuba.
Potom tražiš jezik.
Ali jezika nema.
Potom želiš da izgovoriš reč.
Ali usta su puna pepela.

I umesto reči skotrlja se
grudva pepela u gar
u tvoje grlo.
Zato odbaciš zarđali ključ.

Potom sebi napraviš novi jezik od zemlje.
Jezik koji govori reči od zemlje.

Prevod sa slovenačkog Milan Đorđević