Marko Pogačar

hrvaščina

Anna Rostokina

ruščina

POSLIJE PREDMETA

Takvom brzinom spusti se s neba ništa:
u jučer, u nigdje, u mi, mokru šumu.
takvom brzinom da noć ne stigne doći
u istom času za sve: netko je požuri na
njeno mjesto, njegove oči.

svi se sjećamo nekoga tko je, tako, od negdje stigao:
iz zatvora, iz sobe, iz priče. sjeo i,
kao mahnita predodžba, napustio samog sebe.

poput ledenih cvjetova otvarali su se predmeti
u čisto prkošenje. pojavljivali se i nestajali poput
Poljske, u istom spaljenom polju. zatim ih je trebalo
ubrati i pustiti sušenju, negdje gdje zrak i struje
sami obave svoje, gdje nema grabežljivaca.

tamo u ništa, u suho i tupo nigdje odlaze predmeti.
ja kada nekamo odlazim obično ugasim svjetlo
i mislim samo te tama, nigdje, samo te mrak dokazuje.
tamo se uspinje tvoje vrijeme
u jednom kišnom kronometru gdje ništa
ujutro vježba svoju prokrvljenost i širi se, troši.

tamo šuti i smišlja jedno jasno pravilo: od ničeg
nije moguće oduzeti, ništa se samo sa sobom zbraja.
predmeti koji su u svojoj srži pirati, zauzimaju uvijek
nečije, nekome otimaju. u prozor, u noć, u mi, mokru
šumu gdje, kao da se ništa ne dešava dišu, zelene lišće.

poslije predmeta dolaze drugi predmeti.

© Marko Pogačar
Iz: Predmeti
Zagreb: Algoritam, 2009
Avdio produkcija: Literaturwerkstatt Berlin 2010

После предметов

Так быстро спускается с неба ничто:
во вчера, в нигде, в мы, мокрый лес.
так быстро, что ночь не успевает прийти
для всех в одночас: кто-то её торопит
на её место, его глаза.

каждый помнит кого-то, кто так вот пришёл:
из тюрьмы, из комнаты, из рассказа. сел и,
как безумная мысль, вышагнул из себя самого.

ледяными цветами раскрывались предметы,
чистым упорством. появлялись, исчезали, словно
Польша, в том же выгоревшем поле. после надо их
сорвать и оставить сушиться где-то, где воздух с ветрами
сами сделают дело, где стервятников нет.

туда-то, в ничто, в сухое тупое нигде уходят предметы.
когда я куда-нибудь ухожу, я выключаю свет,
думая: тебя докажет лишь тьма, лишь нигде, лишь мрак.
там в дождевом хронометре
поднимается твоё время, там ничто по утрам
тренирует свой кровоток, истончаясь и ширясь.

там оно молча придумывает чёткое правило: из ничего
нельзя вычесть, ничто складывается с самим собой.
а предметы, по сути пираты, всегда урывают
чужое, занимают чьё-то место. в окно, в ночь, в мы, мокрый
лес, где, будто бы нет событий, дышат, зеленят листву.

после предметов приходят другие предметы.

Перевела на русский язык Анна Ростокина
Воздух: Журнал поэзии, 2012, № 1-2.