Radmila Lazić (Радмила Лазић)
KRIVA SAM
KRIVA SAM
Kada me pitaju: Tko je kriv?
Odgovaram: ja sam – Dubravka Ugrešić
Nisam se spalila,
Nisam gorela kao badnje drvce.
Nisam presvisla,
Nisam naprasno umrla,
Nisam obolela od neizlečive.
Nisam ubila Predsednika.
Nisam učinila ništa radikalno,
Ništa konačno,
Ništa za naslovnu stranu,
Ni za pamćenje pokolenjima.
Ne tapšu me po ramenu prijatelji,
Ne izražavaju sućut znani i neznani.
Niti me kite lovorom,
Niti me stavljaju na krst
Domaći-tuđi.
Na moju kuću nije pala bomba,
Niti se u nju uselio nepoznati.
Nisam pakovala-raspakivala kofere,
Nisam stajala u redu za vizu,
Ni dan-noć u podrumu.
Nisam bila u logoru ni u zbegu,
Nisam bežala glavom bez obzira –
Mimoišao me slučaj.
Nisam nišanila ni bila na nišanu,
Nisam oslobađala-osvajala gradove-sela.
Nisam bajala,
Nisam sejala pamet,
Nisam pisala patriotske,
Nisam rodila junaka.
Moj prilog istoriji – ništavan!
U svoju odbranu nemam šta da kažem.