Yevgeniy Breyger

la prophétie se réalisera.
mes mains allumeront des feux monstrueux
des feux bien au-delà des haies du voisinage,
loin, dans les vrais taillis. 
 
mes branchies exploseront, rien 
ne subsistera, repos total. tu t’en apercevras, oui,  
tu me regarderas sans yeux, ce sera dur.
des oiseaux s’accoupleront à la lumière des réverbères,
 
de nouveaux oiseaux verront le jour. 
tel est le quotidien des cyclopes quasi-aviens,
ils nous voient ainsi dans leur lunette de plastique,
d’où leurs peurs. 
 
j’allumerai l’imprimante, 
imprimerai un plan de route vers leurs volières
tu ne me laisseras pas partir, tu
diras : reste avec moi et tu le penseras.

пророштвото ќе се оствари.
моите раце ќе распалат големи огнови.
огнови, далеку над оградите од бавчите на соседите,
надвор во вистинскa кoријa.

шкргите ќе ми експлодираат, ништо
нема да остане. сè ќе мирува. ќе го забележиш тоа, да,
ќе ме гледаш без очи, ќе биде тешко.
птиците ќе се парат во светлината на kaндeлабрите,

ќе се родат нови птици.
тоа е секојдневието на скoрoптици-киклопи,
така тиe нè гледаат низ своите пластични телескопи.
оттаму нивните стравувања.

ќе го вклучам печатачот,
ќе го испечатам возниот ред дo нивните волиери
нема да ме пуштиш да отпатувам, ќе речеш:
остани со мене и токму така и ќе мислиш.

пророчанство ће се остварити.
моје руке ће распирити огромне ватре.
ватре, далеко изнад живица суседових башта,
вани у право грмље.

шкрге ће ми експлодирати, ништа
неће остати. све мировати. приметићеш то, да,
гледаћеш ме без очију, биће тешко.
птице ће се парити у светлу латерни,

родиће се нове птице.
то је свакодневица скороптица-циклопа,
тако нас онe виде кроз своје пластичне телескопе.
отуд њихова страховања.

укључићу штампач,
одштампати возни ред у њихове волијере.
нећеш ме пустити да отпутујем, рећи ћеш:
остани са мном и баш тако ћеш мислити.