Kristina Kovač  (Кристина Ковач)
Translator

on Lyrikline: 3 poems translated

from: немецкий to: сербский

Original

Translation

ZUNI NY

немецкий | Dieter M. Gräf

1

in Richtung Leer
gefegter oder Öder Platz


                                                   Audubon Ballroom, fast schon
                       Viertausenderbroadway, farbige Terra
                                    kottafassade, Fake mit Füchsen (hängen
                             für Besitzer Fox),      Todesargo über allem,
                                                  ihr weis
                     sagendes sog. Holz sprach Gegenwart
                                      gehört den Märtyrern
.
              Malcolm Little, Detroit Red, X, El Hajj Malik Shabbaz
                                                – blau
             färbten sich die Augen des einstigen Predigers vom Tempel 7,
                                             sie verfärbten sich stets.
            Nahm Sonnenbäder                            (von Berufs wegen),
                    Afrikaner nannten ihn Albino,           weisse Teufel interviewten,
                     schwarze Glaubensbrüder durchsiebten ihn,       hier.
                       Jeder Finger,    jeder Zeh,   jedes Auge,    jedes Weh
                                     geht manchmal in seine eigene Richtung,
                 so dass nichts zurückbleibt auf dem Platz         Persönlichkeit.
                   Seine Geschichten ------ Torpedos gegen die Geschichte,
                                    aber viel bizarrer als sie.
                                                          Die brave Linienhand
            schrift, Knastschule,                                       hat jahrelang alles mit
                                     geschrieben, was der  Sendbote verzapfte:  Jakub
                der Grossköpfige, der die Weissen gezüchtet hat,    die Mutter-
                            und Babyflugzeuge der Unerbittlichen im
                                      entscheidenden Angriff --------Armageddon.
                                                                 Sich tapfer er
              finden müssen, mit Underdogposen; Kämpfer, mied die Tat. 39,
                    Schauspieler
                                        charisma (wird auf  Autobiographie
                                             vom Schauspieler Denzel Washington ersetzt),
                                                                 stets freundlich,
                               waren die Mikros abgestellt;
                                                      ansonsten: Wir hoffen, dass jeden Tag
              ein Flugzeug vom Himmel fällt (Telegramm von Allah)
--


Runter nach Harlem gelaufen,
zu Sylvia´s, Malcolm X Boulevard,
zum Hotel Teresa, er  und Fidel Castro
sitzen auf schäbigem Bett,  Chruschtschowtage,
ganz junge Typen, vor denen das weisse Amerika zitterte --

--  Malcolm X Boulevard, Harlem, New York:
dort am Martin Luther King, Jr.- Spielplatz
einen stolzen Mann gern nach dem Weg gefragt,


2

in Richtung
Heim des heutigen Tags

in Richtung
Heim des Wassers

3

in Richtung Platz
des Wunderschönen Rot

© Dieter M. Gräf
from: Buch Vier. Gedichte
Frankfurt am Main: Frankfurter Verlagsanstalt, 2008
Audio production: 2006 Literaturwerkstatt Berlin

ZUNI NY

сербский

1

у правцу На-
пуштеног или Тужног места

            Аудубон балска дворана, већ скоро
Бродвеј-четири-хиљаде, обојена земља,
кота-фасаде, лажњак с лисицама (висе
за власника Фокса), брог смрти Арго пре свега,
његово тзв. пророчанско брдо рече Садашњост
припада мученицима.
Малколм Литл, Детроит Ред, X, Ел Хај Малик Шабаз
- плаво
обојиле су се очи некадашњег проповедника храма 7,
стално су мењале боју.
Сунча се (строго пословно)
Африканци га називају Албино, бели ђаволи интервјуисали,
црна браћа по вери га изрешетали, овде.
Сваки прст на руци, сваки прст на нози, свако око, сваки бол,
иде понекад у свом сопственом правцу,
тако да ништа не остаје на месту     личност.
Његове приче - - - -  торпеда против прича,
али још бизарније од њих.
Ваљани рукопис
линија, затворска школа,           годинама је
записивао све глупости, које је доносио гласник: Јакуб
Главати, који је узгајао белце, авиони-маме
и авиони-бебе неумољивих у
одлучујућем нападу - - - - - - - Армагедону.
Себе је морао сматрати
храбрим, у позама губитника; борац, избегавао је рад. 39,
глумац
харизма (на аутобиографији
замењена сликом Дензела Вашингтона),
стално љубазно,
микрофони су били искључени;
иначе: Надамо се, да ће свакога дана
пасти један авион с неба (Алахов телеграм) --  

Прошетао је до Харлема,
до Силвије, Малколм X булевара,
до хотела Тереза, он и Фидел Кастро
седе на похабаном кревету, дани Хрушчова,
сасвим млади типови, пред којима се бела Америка тресе --

-- Малколм X булевар, Харлем, Њујорк:
тамо на игралишту Мартина Лутера Кинга
поносног човека радо упита зна ли пут

2

у правцу
Дома данашњег дана

у правцу
Дома воде


3

у правцу места
предивног црвенила

Превод: Кристина Ковач

DER NACKTE GINSBERG

немецкий | Dieter M. Gräf

ist auf das Feuerleiter-Z geklettert,
zeigt denen, die unter ihm wohnen:
ich habe Gott gesehen! Immer

noch dort, auf der Höhe eines
niederen Seraphim, ungefähr
in der Sphäre der sechs Gesims

engel des Bayardbuildings;
ihre weit ausgebreiteten Arme,
als würden alle gemeinsam

herunterspringen. Altmodisch
ist die Stadt geworden,
spätestens seit die fedayin-Piloten

ihre Filme echteten, toppten,
seit das 21. Jahrhundert sein Colosseum
reinschlug als Grube, Nichts.

Die Entkommenden sahen
aus wie ein Stamm.
Sonne, Mond und Sterne

sind nach wie vor Wolkenkratzer,
und auf denen, die den nackten Ginsberg
beherbergen, wachsen Bäume.

Selbst gewaltigere spenden farbiges Licht.
Solche Gebirge, nebelverhangen,
und aus den Gullies der Schluchten

steigt Dampf, in die Madison Ave,
in die Fifth Avenue. Donald Trump
verkündet, die Twin Towers nach

bauen zu wollen, höher! Derweil
in einem Shabu Shabu Restaurant
sitzen, am Haus von Edgar Allen Poe

der berittenen Polizei zusehen.
John Lennon ist tot. Das verstehen
wir alle, unter und über den Wassertanks.

© Dieter M. Gräf
from: Buch Vier. Gedichte
Frankfurt am Main: Frankfurter Verlagsanstalt, 2008
Audio production: 2006 Literaturwerkstatt Berlin

НАГИ ГИНЗБЕРГ

сербский

висећи на противпожарним З-мердевинама,
показује онима, који живе испод њега:
Видео сам Бога! Увек

још тамо, на висини
нижег серафима, отприлике

у сфери шестог перваза

анђео Бајард-зграде;
њихове широко раширене руке,
као да ће сви заједно

скочити доле. Старомодан
је постао град,
и то од када су федајин-пилоти

своје филмове чинили стварним,
како је 21. век ударио на свој Колосеум
као на јаму, ништа.

Они који су побегли изгледали
су као стабло.
Сунце, месец и звезде

су сада као и раније облакодери,
и на онима, у којима угосте нагог
Гинзберга, расте дрвеће.

Све оно што је моћно штеди обојено светло.
Такве планине, у којима виси магла,
и из одводних јама клисура

пење се пара, у Медисон ав.,
у Пету авенију. Доналд Трамп
обзнањује, да торањ Близанце

жели да подигне, виши! Истовремено
у Шабу Шабу ресторану
седе, у кући Едгара Алана Поа

полиција у приправности.
Џон Ленон је мртав. То нам
је свима јасно, испод и преко водене цистерне.

Превод: Кристина Ковач

FELTRINELLI SCHENKT ZUR HOCHZEIT
EINEN ASCHENBECHER

немецкий | Dieter M. Gräf

„und scheitern, ja, das bringts in diesem leben“
Th. Kling, Leopardi: L´Infinito / Das Unendliche


einen so großorange tischfüllenden Aschenbecher
  schenkt Giangiacomo Feltrinelli zur Hochzeit
von Renate und Walter Höllerer, als wollten sich
  alle darin ausdrücken, Asche im Design sein:
hier sind die Toten, noch bevor die Schüsse fallen.
  Auf einem der schönen Sessel liegt, achtlos
hingeworfen, der Gurt mit der daran angehängten
  riesigen Pistole
. Nun in Havanna, in einer
kleinen Wohnung von siebzig, achtzig Quadrat
  metern
, sie gehört Fidel Castro. Quasselt
wie ein Buch, so dass es nie zustande kommt, und
  Inge, nunmehr la Feltrinelli, fotografiert ihn
im Pyjama, den er bestimmt heute noch gern trägt.
  Giangiacomo trug zwei Häute und sah seltsam
aus, als es ihm endlich gelungen war, sie loszuwerden.
  Lief dann über Wiesen, die Zähne verkamen ihm,
getrocknete Hülsenfrüchte machte er nutzbar, indem
  er zeigte, dass sie ihr Volumen in Wasser
vergrößern, so dass ein Metallplättchen nach oben
  gedrückt werden kann, einen Zündmechanismus
auslösend; mische chlorsaure Kaliumtabletten aus
  der Apotheke und Puderzucker oder flüssiges
Paraffin und Sägemehl, kombiniert mit Schnitzeln
  von Waschseife. Der Verlag war fauve geworden,
kadmiumgelb, dunkelgrün, signalrot. Er grub sich
  allmählich weg, noch konnte man ihn an
nikotinfarbenen Fingern erkennen, den Geldspritzen,
  doch ist es gemein, zu sagen, dass das Grundstück
ihm gehört habe, auf dem er einen Hochspannungsmast
  sprengen wollte und selbst in die Luft flog.
Es ist nicht leicht, nach unten zu kommen, und
  nicht sinnlos, aber keiner sieht gut dabei aus.
Er griff zu Patronen, verchromt und glänzend, die
  Rundung von intensiv leuchtender Farbe. Ich
bat ihn darum, mir eine zu schenken
(Morucci).
  Der Aschenbecher befindet sich nach vierzig
Jahren noch immer in Berlin-Charlottenburg, in
  der Heerstraße, nun auf dem Boden, wie ein
Hundenapf, der nie seinen Hund sah. Briefmarken
  wurden hier abgelegt, Expressaufkleber, auch
das schöne Sachen, die bald keiner mehr braucht.

© Dieter M. Gräf
from: Buch Vier. Gedichte
Frankfurt am Main: Frankfurter Verlagsanstalt, 2008
Audio production: 2006 Literaturwerkstatt Berlin

ФЕЛТРИНЕЛИ ПОКЛАЊА ЗА ВЕНЧАЊЕ ПЕПЕЉАРУ

сербский

„и неуспех, зар не, то је то у животу“
Т. Клинг, Леопарди: L'infinito/Бесконачност


тако једну велику наранџасту пепељару која испуњава сто
поклања Ђанђакомо Фелтринели за венчање
Ренате и Валтера Хелерера, као да су се
сви хтели у њој угасити, бити пепео у дизајну:
овде су мртви, још пре него што се зачују пуцњи.
На једној од лепих фотеља лежи, немарно
одбачен, појас са прикаченим
огромним пиштољем.
Сада у Хавани, у малом
стану од седамдесет, осамдесет квадрата,

који припада Фиделу Кастру. Брбља
попут књиге, тако да она никада не настаје, а
Инге, сада ла Фелтринели, фотографише га
у пиџами, коју он сигурно и дан данас радо носи.
Ђанђакомо је носио две коже и чудно
изгледао, када је коначно успео да их се реши.
Трчао је преко ливада, зуби су му пропали,
сушене махунарке начинио је корисним, показао
је како им се у води волумен
повећава, тако да се метална плочица може
гурнути горе активирајући упаљач; помешати попут хлора киселе
калијумске таблете из апотеке и шећер у праху или течни
парафин и струготине, у комбинацији са одресцима
сапуна за прање веша. Издавач је у фовизму,
кадмијумски жут, тамнозелен, јаркоцрвен. Укопао
се постепено све дубље, још се могао препознати по
никотином обојеним прстима, ињекцијама новца,
ипак је злобно рећи, да му је припадао
посед на коме је хтео разнети стуб високог
напона а сâм одлетео у ваздух.
Није лако пасти ниско и
није ни бесмислено, али при том нико не изгледа добро.
Зграбио је патроне, хромиране и сјајне, облина
интензивно светлеће боје.
Замолио сам
га, да ми поклони један (Моруци).
Пепељара се налази након четрдесет
година још увек у Берлин-Шарлотенбургу, у
Херштрасе, сада на поду, као посуда
за псе, која никада свог пса видела није. Поштанске марке
су стајале у њој, налепнице за експресна писма као и
лепе стварчице, које ускоро више никоме неће бити потребне.

Превод: Кристина Ковач