Ivan V. Lalić (Иван В. Лалић)
ВИЗАНТИЈА 2
ВИЗАНТИЈА 2
Стратег над картом, и законодавац,
И златни песак у клепсидри;
зрелост
У очима деце, и мудрост у игри
Под кипарисом, где кратки пламен траве
Лиже с камена слова која ваздух
Понавља напамет;
и кубета у јари
Поднева тешког од понављања; море
На прагу града, и снег на граници
Исписан траговима; мешају се вучји
Са туђинским. Печат на писмо,
У прстену је покрет мртве руке.
На зидовима путују поворке
У вечну славу тренутка без међа;
Пчела над цветом зуји старост, звезда
Крилату сенку спушта као сидро
У плитко море. Наставља се битка.
Издржати самоћу, без накнадне
Резмене сјаја за невиност, без тачке
У свечаној и тешкој реченици.
Језик, све више неразумљив, слави
Покрет који га роди, удаљен
У центар чистог, изгубљеног круга.
Ветар на границама; искре се
Дуги ртови копаља у мору поподнева.
Стратег над картом, писар над исправом
О покушаном трајању. У грму купине
Горе очи василиска; ловац
Опрезно миче огледало, све више
Уморан од пажње; језик змије
И креста петла, и коначан поглед
Очи у очи, као чудна правда
На крају наметнутог искушења.
Стражар на градским вратима се крсти
Покретом који не зна последице.
У ноћи ланци затварају луку
И гори жижак у царевој соби.
И Пантократор у злату калоте
У величини чисте одсутности
Понавља покрет суштог благослова.
А ноћ да буде дужа од свих ноћи,
И власт да њена траје преко мере
Већ изгубљене у рачуну битке:
Кад зрелост врати поглед својој слици
Опасној без огледала, без варке,
Ко прва звер у своме првом јутру.