КАРЛИКИ НА ПЛЕЧАХ ВЕЛИКАНОВ

Не у каждого великана
есть охота и время
поддерживать карликов. Но
карлики ухитряются находить
возможность поддерживать великанов
хотя бы по частям:  вот карлик
поддерживает печень великана –
ты сидишь у меня в печенках –
досадует великан и пересаживает
карлика себе на плечи. Вот
карлик поддерживает легкие, мешая
дыханию и вдохновению,  великан
выплевывает карлика себе на плечо.
Вот карлик в позе атланта
поддерживает сердце великана, шепчет:
главное в сердце – это желудочек,
великан в сердцах вытаскивает
карлика на свет и сажает на плечи.
Карлики поддерживают глазные яблоки,
надкусывая отраженное в них небо,
они залезают в ушную раковину
и крадут по капле шум океана,
они ложатся костьми под язык,
лишь бы вмешиваться в речь великана,
сплачиваются в артель по поддержке
строения головного мозга великана,
стараясь сталкивать друг с другом
левое и правое полушарие.
Все они скапливаются на плечах великана,
они похлопывают его по плечу,
карлики сердца,  карлики мысли,
карлики речи, карлики духа –
дух захватывает, когда с высоты
чужого плеча, они вещают, поют и пляшут,
и вот уже ты сам пляшешь
под слаженный ансамбль их оглушительных дудок.

© Вячеслав Куприянов
Production audio: Вячеслав Куприянов, 2013

КЕПЕЦИ НА ЛЕЂИМА ДИВОВА

Нема сваки див
ни жеље ни времена
да држи кепеце. Али
кепеци лукаво изнађу
могућност да помажу дивовима
макар делимично: eво кепец
држи јетру дива –
идеш ми на џигерице –
љути се див и пребацује
кепеца на леђа. Гле
кепец држи плућа, омета
удах и издах, див
испљује кепеца на своје раме.
Ево га кепец у пози атланта
држи срце дива, шапуће:
срчана комора је главна,
див у љутини истискује
кепеца на светлост и ставља на леђа.
Кепеци држе очне јабучице,
гризећи одраз неба у њима,
улазе у ушну шкољку
и краду по кап буке океана,
и кости би оставили ради језика,
само да се умешају у речи дива,
удружују се у задруге ради подршке
у градњи дивовог великог мозга,
труде се да сударе
леву и десну хемисферу.
Сви се скупљају на леђима дива,
тапшу га по леђима,
кепеци срца, кепеци мисли,
кепеци говора, кепеци духа –
губимо дах, кад са висине
туђих леђа, они говоре, певају и плешу,
и гле и ти већ плешеш
на складне звуке њихових продорних свирала.

Превод: Ядранка Дубак