ДОЖДИК ВО ФЛОРЕНЦИИ: СНАРУЖИ И ВНУТРИ

(ранняя весна 2007 года)

– Мы вышли из ворот под синий дождь флоренский,
В жемчужной сеточке жужжащий на весу –
Как туча пчельная, как воздух полуженский,
Как вдох, которого уже не донесу, –

Так пело олово, расплескано меж облак,
Так ныли головы деревьев под мукой,
И сердца голого летел веселый отблик
Над телом свернутым реки полумужской,
Так твердь творожная свой дождик отрояла –

остановившийся чтоб подождать пока вдохну
архангел с крыльями как крышка от рояля
наклонно реющий по итальянскому окну.

© Oleg Jurjew
Production audio: Haus für Poesie / 2017

КИША У ФИРЕНЦИ: УНУТРА И ВАНИ

(рано пролеће 2007)


Ступисмо пред капију у плаву кишу фирентинску

Која зујећ је о косомрежи од монистра висила –

Као пчелињи облак, као полуженски ваздух,

Као предах, који више не могу да носим –


Тако је певало олово кроз облаке пљуштећ,

И цмиздриле дрвећа главе брашном посуте,

И голог срца неког летео је весели одсев

Над склопљеним телом реке полумушке,

Тако је усирен небески свод пуштао кишу –


стала да сачека док предахнем

арханђео са крилима попут клавирске навлаке

косо прелећући италијански прозор.



© Verica Tričković