Verica Tričković
serbe
ДОЖДИК ВО ФЛОРЕНЦИИ: СНАРУЖИ И ВНУТРИ
(ранняя весна 2007 года)
– Мы вышли из ворот под синий дождь флоренский,
В жемчужной сеточке жужжащий на весу –
Как туча пчельная, как воздух полуженский,
Как вдох, которого уже не донесу, –
Так пело олово, расплескано меж облак,
Так ныли головы деревьев под мукой,
И сердца голого летел веселый отблик
Над телом свернутым реки полумужской,
Так твердь творожная свой дождик отрояла –
остановившийся чтоб подождать пока вдохну
архангел с крыльями как крышка от рояля
наклонно реющий по итальянскому окну.
Production audio: Haus für Poesie / 2017
КИША У ФИРЕНЦИ: УНУТРА И ВАНИ
(рано пролеће 2007)
Ступисмо пред капију у плаву кишу фирентинску
Која зујећ је о косомрежи од монистра висила –
Као пчелињи облак, као полуженски ваздух,
Као предах, који више не могу да носим –
Тако је певало олово кроз облаке пљуштећ,
И цмиздриле дрвећа главе брашном посуте,
И голог срца неког летео је весели одсев
Над склопљеним телом реке полумушке,
Тако је усирен небески свод пуштао кишу –
стала да сачека док предахнем
арханђео са крилима попут клавирске навлаке
косо прелећући италијански прозор.