Jovan Zivlak (Јован Зивлак)
ХУК МРТВЕ СОВЕ
градоначелник је волео да цитира
али није марио да захваљује
време ће ионако срушити поседника
и све ће бити сабијено у безосећајни чип
као одјек са шалтера где нико не памти имена
али тражи потпис
било шта што се може упоредити
да би се издао документ који не служи ничему.
рекао је још
не рушимо да бисмо тапкали у месту
рушимо да бисмо градили а градимо да бисмо рушили
о томе проповедају пророци
ко наручи прорачанство а не може да плати
као да је слушао нема уста
као да је спавао под хладном месечином
и не сећа се у ком то граду беше.
дакле не рушимо да бисмо рушили
рушимо као да слушамо хук мртве сове
рушење је боље од мртвог поднева
а готов новац од мртвих капитала
испод рушевине је заметак живота
све се креће и никад не стаје
сам привид о томе сведочи.
кад погледаш у ком граду си рођен
нема доказа да је то исти град
свеједно да ли си први пут ступио на његове улице
или си имао сан који мораш заборавити.
нико је бацач опеке
зид је потпора која ће ишчезнути
а врата ће увек бити отворена
да не изађеш јер нема излаза.