Slavica Šavli
esloveno
Kao snijeg
Noću ne mogu spavati
pa slušam kako rijetki duhovi
Zagrebom voze vrijeme.
Ponekad naglo zakoče
kao da su izgubili cestu,
niz moju kralježnicu, niz oblake,
niz snijeg.
I prijatelji su mi rekli “laku noć”,
ali opet ne mogu spavati.
Zamišljam nas na svadbi
u nekom restoranu na rijeci
kojom u svako godišnje doba
teče čisti snijeg koji nitko ne vidi.
Ja poželjela sam vjenčanicu,
a ti si mi obećao nevidljivost.
Nikoga nije bilo da ti proturječi,
nikoga nije bilo da me ne vidi,
samo ja i ti, ti bez mene, ja bez tebe,
kao svaki napušteni snijeg.
I kod kuće, kaže majka,
pada snijeg koji nitko ne vidi
i roditelji su mi zabrinuti.
Nebo se spustilo tik do zemlje,
ljudi su se smanjili na nokat,
i ovi ovdje, i oni tamo,
blizu i daleko.
Noću ne mogu spavati
pa slušam kako rijetki duhovi
slušaju snijeg, kao snijeg.
De: Nepravilnosti
V.B.Z. Zagreb, 2007
KOT SNEG
Ponoči ne morem spati
in poslušam, kako redki duhovi
po Zagrebu vozijo čas.
Včasih naglo zavro,
kot da so izgubili cesto,
vzdolž moje hrbtenice, vzdolž oblakov,
vzdolž snega.
Tudi prijatelji so mi rekli, Lahko noč,
vendar spet ne morem spati.
Zamišljam si naju na svatbi
v neki restavraciji ob reki,
po kateri v vseh letnih časih
teče čisti sneg, ki ga nihče ne vidi.
Zaželela sem si poročno obleko,
ti pa si mi obljubil nevidnost.
Nikogar ni bilo, ki bi ti nasprotoval,
nikogar, da me ne bi videl,
samo jaz in ti, ti brez mene, jaz brez tebe,
kot vsak zapuščen sneg.
Tudi doma, pravi mama,
pada sneg, ki ga nihče ne vidi,
in starši so zaskrbljeni.
Nebo se je spustilo tik do zemlje,
ljudje so se pomanjšali na noht,
tile tu in tisti tam,
blizu in daleč.
Ponoči ne morem spati
in poslušam, kako redki duhovi
poslušajo sneg kot sneg.