Jelena Vrangelovski
serbio
PAN DE CELEBRACIÓN
O mundo é un hotel sen mostrador de recepción.
O don da elocuencia non é un ben comunitario.
Non se repartiron así nin os pans nin os peixes.
Por estribor a carne e por babor as espiñas.
Ides perder a cabeza e chóvenvos
sombreiros,
os ricos terán cartos os pobres terán fillos.
Eu sei dun pan que eu partiría en anacos
que fosen minúsculos e durase para os restos;
se unha faragulla pode ocuparlle a boca a alguén,
se pode saciar, se talvez destrabala.
Coma botes salvavidas na gloria do Titanic,
soutos de peites para quen está
calvo.
Urbi et orbi da retórica: nin está nin se espera.
Calcétanse barbas para quen non ten queixelo.
Tocáronlles a algunhas bocas tres segundos de memoria.
E Deus ha dar ese pan
a alguén con ben menos dentes.
De: A segunda lingua
Santiago de Compostella: PEN Clube de Galicia, 2014
Producción de Audio: Literaturwerkstatt Berlin, 2015
SLAVLJENIČKI HLEB. (IT’S AN UNFAIR WORLD)
Svet je hotel bez recepcijskog pulta.
Dar rečitosti nije opšte dobro.
Nisu se tako delili ni hleb ni riba.
Ka desnom boku broda meso, ka levom riblje kosti.
Izgubićete glavu a pljušte vam
Šeširi,
Bogati će imati novac siromašni će imati decu.
Znam za jedan hleb koji bih podelila na komade,
sićušne, pa da traje zauvek,
ako slučajno mrva može nekom da ispuni usta,
ako može da zasiti ili čak razveže jezik.
Kao čamci za spasavanje na slavnomeTitaniku,
Šumarci češljeva za nekog ko je
ćelav.
Urbi et orbi retorike: nit je tu nit ga čekaju.
Pletu se brade za one bez vilice.
Neka usta su dobila tri sekunde sećanja,
I Bog će dati taj hleb
nekome sa manje zuba.