Drago Tešević
serbio
botanischer garten
dabei, die worte an dich abzuwägen -
die paare schweigend auf geharkten wegen,
die beete laubbedeckt, die bäume kahl,
der zäune blüten schmiedeeisern kühl,
das licht aristokratisch fahl wie wachs -
sah ich am hügel gläsern das gewächs-
haus, seine weißen rippen, fin de siècle,
und dachte prompt an jene walskelette,
für die man sich als kind den hals verdrehte
in den museen, an unsichtbaren drähten,
daß sie zu schweben schienen, aufgehängt,
an jene ungetüme, zugeschwemmt
aus urzeittiefen einem küstenstrich,
erstickt an ihrem eigenen gewicht.
De: Selbstporträt mit Bienenschwarm. Ausgewählte Gedichte 2001- 2015
München: Hanser Berlin, 2016
Producción de Audio: Literaturwerkstatt Berlin 2010
БОТАНИЧКА БАШТА
при том, одмераваш речи упућене теби –
парови миле ћутке по утртим стазама,
леје покривене шушњем, дрвеће оголело,
оцвале живице хладне кано ковано гвожђе,
светлост аристократски бледа ко восак –
угледах блистав стакленик на брегу,
његова бела ребра, fin de siècle,
и сместа помислих на скелете китова,
што распети на невидљивим жицама висе,
као да лебде у ваздуху, за којима смо
као деца по музејима кривили шије,
на сву ону силу других грдосија
доплављених из препотопских дубина
на жала, сопственом тежином угушених.