Sergey Glovyuk
ruso
Uspon
Iznenada planina, visoka,
bijela od snijega,
ispred mene.
Gledam je, a ona kaže: penji se!
I ja se penjem.
Skupljam snijeg.
Pahulje glasa poklanjam bjelini.
U svakom pokretu raste
nijema zavjesa neba.
Kada, napokon, dospijem do vrha,
legnem na nj da se odmorim
i poklonim kruni neba.
No, planina mi ne da mira, kaže:
u tebi sam se zaboravila,
sada si ti planina.
I munjevito se zamota,
pobjegne u zemlju,
u zrnce prašine.
Začuđen, ostanem visjeti u zraku
kao kakva zvijezda u kazalištu lutaka.
Producción de Audio: Tomislav Krevzelj, Udruga radio mreza 2011
ПОДЪЁМ
Возникает гора, высокая,
белая от снега,
передо мною.
Гляжу на неё, а она говорит: поднимайся!
И я поднимаюсь.
Собираю снег.
Снежный голос раздариваю белизне.
При каждом движении растёт
немая завеса неба.
Когда наконец доберусь до верха,
прилягу там отдохнуть
и поклонюсь короне неба.
Но гора мне не даёт мира, говорит:
в тебе я себя позабыла,
отныне гора — ты сам.
И молниеносно укутывается,
убегает в землю,
в зёрнышко пыли.
Я, удивлённый, подвешен под самый воздушный купол,
как будто оставлен звездою в каком-то театре кукол.