Knuts Skujenieks

Ši jau paskutinė barikada, ugnies linija, raudonas brėžis,
Per jį
Mes nebepasiduosim rankų.
Ne draugai, ne parlamentarai, net ne sugėrovai.

Paskutinioji diena, paskutinis sakinys, paskutinis šansas.
Už ribos sudegs žodis mes.
Pro ugnį neprasimuš žodis jūs.
Liks tik vienintelis jie.

Šįvakar pasėdėsim ant savo išminties lagaminų,
Ant savo garbės jausmo kuprinių
Ir suskaičiuosim smulkiuosius savo gyvenimo pinigėlius
Ten link – ar sugrįžimui.

Pasėdėsim lig ryto.

Detta är den sista barrikaden, eldlinjen, röda strecket.
Över den
tar vi inte mer varann i hand.
Varken vänner eller parlamentariker - inte ens dryckesbröder.

Sista dagen, sista meningen, sista chansen.
På gränsen försvinner inte ordet ni.
Kvar blir endast de.
Ikväll ska vi sitta en stund på vårt förstånds resväskor

på vår hederskänslas ryggsäckar
och räkna vårt livs småslantar
för en tur - eller returresa.

Till morgonen.

C'est la dernière barricade, la ligne de feu, le trait rouge
Au-dessus d'elle
Nous ne nous prenons plus par la main.
Ni les amis, ni les parlementaires, ni même les compagnons de beuverie.

Le dernier jour, la dernière phrase, la dernière chanse.
Sur la frontière brûlera le mot nous.
A travers le feu ne viendra pas le mot vous.
Il ne restera qu’un ils.

Asseyons-nous ce soir sur les malles de notāre raison,
Sur less acs à dos de notāre sens de l’honneur
Et comptons les quelques sous de notāre vie
Pour un aller simple ou un retour.

Asseyons-nous jusqu’au matin.

This is the last barricade, firing line, red zone.
Across it
We no longer shall stand hand in hand
Neither friend nor deputy nor drinking pal.

This is the last day, last sentence, last chance.
On the boundary the word we shall burn.
The word you won’t make it through fire.
Only they will remain.

Tonight let’s sit on our baggage of reason,
On the backpacks of our sense of honour
Let’s count the small change of our life
Needed to reach our destination – or return.

Let’s sit together till the morning.

Ovo je posljednja barikada, vatrena linija, srvena zona.
Preko nje
Više nećemo stajati držeći se za ruke
Ni prijatelj, ni zamjenik, ili drug u piću.

Ovo je zadnji dan, zadnja rečenica, zadnja šansa.
Na granicama riječi mi ćemo gorjeti.
Riječ ti neće proći kroz vatru
Ostat ć esamo oni.

Sjednimo večeras na našu prtljagu razuma,
Na ruksake našeg osjećaja žasti
Izbrojimo sitniš našeg života
Potreban da stignemo na odredište – ili da se vratimo.

Sjedimo zajedno sve do jutra.

Това е последната барикада, огневата линия,
червената черта над нея.
Вече не се държим за ръце.
Нито с приятелите, нито с парламентьорите,
нито гори с другарите по чашка.
Последен ден, последно изречение, последен шанс.
На границата ще изгори думата ние.
А през огъня не ще премине вие.
Ще остане само едно ме.
Нека поседнем тази вечер върху куфарите на съвестта си,
върху раниците на нашето чувство за чест
и да преброим няколкото останали монети от живота -
само за едно отиване или едно завръщане.
Нека поседим така до сутринта.