Yolanda Castaño

Al fondo del paisaje, la lluvia
difumina las nubes con un borrón.
Esta hoja de ruta milita en la juglaresca.

Ya tengo ganas de partir y mi coche es un soldado.
¿No vas oyendo silbar a su cargamento sensible?
Las carreteras comarcales parecen
cuadernos pautados.
Me gustaría surcar los montes con un poema a cuestas
como los viajantes.
Mi coche es una bala plateada con
ritmo en vez de pólvora, y le digo: “¡Vamos!”.
Juntos atravesamos valles, barrios de funcionarios,
las grandes explotaciones eólicas
me dan ganas de luchar contra los gigantes.
Mi coche y yo nos entendemos sin decirnos nada.

Flores blancas del ibuprofeno,
mi coche es un soldado
y yo le digo: “¡Vamos a recitar poemas
a Monforte de Lemos!”,
y él
acompasa su motor a mi registro,
repica,
tintinea
aunque tenga
metrofobia.

Au fond du paysage, la pluie
estompe les nuages comme tache d’encre.
Cette feuille de route milite en chanson de gestes.
 
J’ai déjà envie de partir et ma voiture est un soldat.
N’entends-tu pas siffler son sensible chargement ?
Les routes régionales ressemblent à
des cahiers à rayures.
J’aimerais sillonner les monts avec un poème à charge
                                   comme les voyageurs.
Ma voiture est une balle argentée de
rythme et non de poudre, et je lui dis : « Allons-y ! ».
Ensemble, nous traversons vallées, quartiers de fonctionnaires,
les grands champs éoliens
me donnent envie de lutter contre des géants.
Ma voiture et moi nous nous comprenons sans rien dire.
 
Fleurs blanches de l’ibuprofène,
ma voiture est un soldat
et moi je lui dis : « Allons réciter des poèmes
à Monfort de Lemos ! »,
et elle
rythme son moteur sur mon registre,
réplique,
cliquette,
malgré sa
métrophobie.

U dnu krajolika, kiša
Razliva ivice oblaka.
Ova mapa puta u partiji je huglara.
 
Hoću da krenem i moja kola su vojnik.
Zar ne čuješ kako zviždi njihov osetljiv tovar?
Okružni putevi liče na
sveske na linije.
Volela bih da krstarim brdima sa pesmom na leđima
Kao putujući trgovci.
                           
Moja kola su srebrni metak sa
Ritmom umesto baruta, i kažem im: „Idemo!‟
Zajedno prelazimo doline, činovničke četvrti,
Velika eolska postrojenja
Od kojih mi dođe da se borim protiv divova.
Moja kola i ja se razumemo bez ijedne reči.
 
Beli cvetovi od brufena,
Moja kola su vojnik
i ja im kažem: „Recitujmo pesme
Monforteu de Lemosu!“* 
i ona
usklade svoj motor prema mom registru,
zvone,
zveckaju,
iako imaju
metrofobiju.


_____

*Monforte de Lemos je grad na jugu španske autonomne pokrajine Galicije i pripada provinciji Lugo.

风景尽头，雨
用一滴墨点模糊云。
行吟诗人这页军事路线。
 
我想出发，车是士兵。
听见吗？感应的轿厢吹起口哨。
地区公路像
五线谱本。
我喜欢割犁山脉，把一首诗背在肩上
像旅行者一样。
我的车是一枚炮弹，镀上
韵律而非火药，我对它说：“出发！”。
我们一起穿过山谷，政府区，
高耸的风力设备
让我想和巨人大战。
我的车与我不说什么也能互相理解。
 
布洛芬的白花
我的车是士兵
我对它说：“我们来朗诵诗歌
给蒙福尔特·德·莱莫斯*！”
而它
用发动机搭配我的音域，
敲敲打打，
叮叮当当，
尽管它有
格律恐惧症。

____

 译注：

*蒙福尔特·德·莱莫斯，西班牙西北角加利西亚自治区卢戈省附近城市。