U tamnom prostoru,
iza zatvorenih vrata, daleko od očiju javnosti,
održava se kongres strahova.

Peščanik ima strah:
Niko me neće okrenuti.

Zid ima strah:
Zazidaće me, ostaću bez vrata i prozora.

Hodnik ima strah:
Niko nikada neće zaspati u meni.

Jezero ima strah:
Presušiću pa će svako gaziti po mom dnu.

Epidemija ima strah:
Ako umorim sve ljude, neću imati kuda da se širim.

Košulja ima strah:
Završiću kao potirača u kupatilu.

Svetionik ima strah:
Sviće! Plašim se, nikada neće omrknuti.

Lopta ima strah:
Probušiću se i moja rupa biće važnija od mene.

Led ima strah:
Postaću opet ono što sam bio, a potom
ko zna na koju ću stranu.

Cipela ima strah:
Nekome biću velika, Nekome mala.

I svaki od strahova potvrđuje:
Ja nisam najveći od svih strahova.
Ovo je gubljenje vremena.