HISTORIA DA TRANSFORMACIÓN

Foi primeiro un trastorno
unha lesiva abstinencia de nena eramos pobres e non tiña nin aquilo
raquítica de min depauperada antes de eu amargor carente unha
parábola de complexos unha síndrome unha pantasma
(Aciago a partes iguais botalo en falla ou lamentalo)
Arrecife de sombra que rompe os meus colares.
Foi primeiro unha branquia evasiva que
non me quixo facer feliz tocándome co seu sopro
son a cara máis común do patio do colexio
a faciana eslamiada que nada en nada sementa
telo ou non o tes renuncia afaite traga iso
corvos toldando nubes unha condena de frío eterno
unha paciente galerna unha privada privación
(nena de colexio de monxas que fun saen todas
anoréxicas ou lesbianas a
letra entra con sangue nos cóbados nas cabezas nas
conciencias ou nas conas).
Pechei os ollos e desexei con todas as miñas forzas
lograr dunha vez por todas converterme na que era.

Pero a beleza corrompe. A beleza corrompe.
Arrecife de sombra que gasta os meus colares.
Vence a madrugada e a gorxa contén un presaxio.
Pobre parviña!, obsesionácheste con cubrir con aspas en vez de
co seu contido.
Foi un lento e vertixinoso agromar de flores en inverno
Os ríos saltaban cara atrás e resolvíanse en fervenzas rosas
borboletas e caracois nacéronme nos cabelos
O sorriso dos meus peitos deu combustible aos aeroplanos
A beleza corrompe
A beleza corrompe
A tersura do meu ventre escoltaba á primavera
desbordaron as buguinas nas miñas mans tan miúdas
o meu afago máis alto beliscou o meu ventrículo
e xa non souben qué facer con tanta luz en tanta sombra.

Dixéronme: “a túa propia arma será o teu propio castigo”
cuspíronme na cara as miñas propias virtudes neste
clube non admiten a rapazas cos beizos pintados de vermello
un maremoto sucio unha usura de perversión que
non pode ter que ver coa miña máscara de pestanas os
ratos subiron ao meu cuarto enluxaron os caixóns da roupa branca
litros de ferralla alcatrán axexo ás agachadas litros
de control litros de difamadores quilos de suspicacias levantadas
só coa tensión do arco das miñas cellas deberían maniatarte
adxudicarte unha estampa gris e borrarte os trazos con ácido
¿renunciar a ser eu para ser unha escritora?
demonizaron o esguío e lanzal do meu pescozo e o
xeito en que me nace o cabelo na parte baixa da caluga neste
clube non admiten a rapazas tan ben adobiadas
Desconfiamos do estío
A beleza corrompe.
Mira ben se che compensa todo isto.

© Yolanda Castaño
From: Profundidade de campo
Espiral Maior: La Coruña, 2007
Audio production: Literaturwerkstatt Berlin, 2015

ПРИКАЗНА ЗА ТРАНСФОРМАЦИЈАТА

На почетокот - хаос
штетна апстиненција на една девојка бевме сиромаси ништо немав
само рахитис немаштија пред мене горчина без
парабола од комплекси синдром дух
(подеднакво осуетени да ги пропуштат или тажат)
замаглен гребен ми ги крши ѓерданите.
Најпрвин се појави нејасен подбрадок
не ќе ме усреќи ако ме допре со здивот
најобичното лице во школскиот двор, моето
млитав израз кој нигде ништо не сее
имала ил не, откажи се, навикни се, голтни
надвиснати врани осудени на вечен студ
трпелива бура лично лишување
(бев девојка од манастир со која сите завршуваа
анорексична лезбејка резерва
жицата ги расипа коските од лактите
пизди и совести)
замижав и бесно посакав
еднаш засекогаш да станам она што сум.

Но убавината расипува. Убавината расипува.
замаглен гребен ми ги крши ѓерданите.
Владее утрото а грлото полно претскажувања
Глупаво девојче! Беше опседната да се прекриваш со крстови
место задоволство
бавно зашеметено пупење на цветовите зиме
реките се излејаа навнатре ги сторија розите водопади
пеперутки и полжави ми никнаа в коси
насмевката во градиве ги потпали авионите
убавината расипува
убавината расипува
згрчениов стомак на пролетта сопатник
наплив од школки во минијатурните ми дланки
најголемиот комплимент ми ја штипна срцевата комора
и веќе не знаев што да правам со толку јака светлина во толку темна сенка.

Велат казната ти е оружје
ми ги фрлија в лице доблестите овој
клуб не пушта девојки со црвен кармин
гадно цунами спречи лихва која
врска нема со мојата маска од трепки
глувци ми влегоа в соба ги превртија фиоките со веш
литри ѓубре тајно ме шпионираат литри
контрола литри клетви, килограми сомнеж поттикнат
Сал од подигната веѓа треба да те врзат
да посивиш, цртите да ти ги збришат со киселина
Да не сум повеќе јас за да станам писател?
Ми го демонизираа долгиот врат ко да
ми расте коса на тилот овој
клуб не пушта така добро средени женски
не веруваме во летото
убавината расипува
убаво размисли ако вреди сето ова.

Превод на македонски јазик Џонатан Дан