КРАЈМОРЈЕ

има еден предел,
далеку од тебе
далеку во нашата бездна
каде што се губат сите ветришта
каде што се збунуваат сите патеки

дали можеш да го жртвуваш
просторот на твојот пораз за да дишеш
за да се ослободиш од сопствената лага
и да тлееш во оние заумни подрачја на тишината

велиш мислиш на иднината
а не знаеш каде да одиш на ручек
во ова просто време сегашно.

има еден предел
по него ти не чекориш
таму се коваат високите одговори
кои ги бараш а не сакаш да ги најдеш
таму љубов водат црвени карпи со модри длабочини
ветришта диви компас кршат
бели платна на едреници се креваат
таму да ја одредиш својата насока сакаш
и покорно молиш
прангите да ти се слеат
во течно железо алово
во спокоен кислород живототворен
во бујна мугра зелена

има еден предел
кој те обновува
кој повторно те раѓа
кој те обликува и те повикува
таму ветерници го мелат твоето одамна свршено време
таму ветришта го плетат твоето идно време
таму буревесници го ткаат патеписот на твојот лет
а ти сал молчиш крадешкум
а ти сал чекаш молкум
а ти сал демнеш ничкум
и да се одвоиш не сакаш
далеку над себе.

© Nataša Sardžoska
From: Living water
Audio production: Haus für Poesie / 2018

LITTORAL

There is one zone of bounds far away from you
distant in our precipice
in ourselves wasted
where winds are lost
where roads are confused -
the sincere zone of your failure.

Would you be able to sacrifice your fenced space in order to be able to breath?

Yet you still smoulder in the transcendental horizons of silence
You say you think of the future
yet you have nowhere left to go for lunch
in your simple present tense.

There is one zone where you do not enter
where you disseminate fear
where you can hear all those answers
that you seek but you do not want to find
a Mediterranean zone
where red cliffs make love with livid depths
bewildered winds break the compass
white sails rise above the blown hair

- You want to determine your direction
and humbly implore to merge your fetters
in liquid red iron
in a vital peaceful oxygen
in a flourished green dawn
- but you cannot!

There is a zone
that renews you
that gives you birth again
that shapes you and calls you
where windmills grind your remote past tense
where sailing boats knit your future tense
where gulls weave the travelogue of your flight

but you only keep silent stealthily
you only wait quietly
and you prey
you refuse to split
far away above you.

translated by the author
revised by Sinead MccMorrow