Otisak olovke

Štogod da dotaknem,
dodirne me vrijeme.
tako strpljivost, oprez

nepodnošljivu blizinu.
Meki predmeti postaju
osobine, a osobine tvari.

Samo tvari.
U bilježnici se odjednom
budim kao gipka ruka,

točnije – pokret. Budim se
u tekućini. Kao
melodija što odzvanja u

sobi usnulih mladenaca.
Lebdim i postojim uvijek
u bijegu. Jer sam uzdah.

Pomisli samo kako je dobra
priroda kada me mijenja poput
novca. Kad u svakom

mojem zrncu vidi dosljednost,
vjernost. Upravo tako:
dosljednost i vjernost.

© Zvonko Maković
From: Prah
Audio production: 2006, Literaturwerkstatt Berlin

ТРАГА ОД ПЕНКАЛО

Што и да допрам,
ме допира времето.
Како и стрпливоста, грижливоста,

неподносливата блискост.
Меките нешта стануваат
карактери, а карактерите творби.
 
Само творби.
Во мојот бележник одненадеж
се будам како еластична рака,

поточно - движење. Се будам
во течност. Како
мелодија што одекнува во

соба на заспани младенци.
Лебдам и постојам секогаш
во бегство. Оти сум воздишка.

Помисли само колку е добра
природата кога ме менува како
пари. Кога во секое

мое зрно гледа доследност,
верност. Токму така:
доследност и верност.

Превод од хрватски Никола Маџиров