Arpad Vicko

serbian

МРАВКИ

Години-гадинки минаа
куќата откако ми ја зазедовте
тихум, но корка леб ко на срце

се најадовте, се напоивте
од лазење пожолтевте
карактерот си го изостривте
ни од крстот уплашени
ни од ѓаволот.

Што пат изодивте
меѓу ѕидови
од пукнатинка до пукнатинка
од светло на морно
што рода изгубивте
што зборој проголтавте
на отров не се наситивте
се навикнавте
здивевте
друг дом не посакавте!

Боцкате со револт на малите
и неистребливите
полни мравја киселина
зелен јад, јад-бог
за да ги бележите јасно
патиштата кои треба да се заборават.

Направете грешка
на рамнодушје поучете се
од заглавјето подистајте ми се
оставете ме, преселете се

и онака кај и да сте
пожелни не сте!

© Katica Kulavkova
From: Жедби: престапни песни
Скопје: Мисла, 1989
Audio production: 2007, Nikola Madzirov & MIM

U čarapama mret

u čarapama mret
jer pod je hladan
navući tople
kraćane zokne
u njima skončat ovaj svet
takvome cilju visokom
svako teži makar okom
jer zatvor su cipele
a u papuč turit noge
vremena nema više
u čarapama mret
i odiljat na onaj svet
oh kako je osećaj lep
ustat u ranu zoru
na nogu navuć zoknu
i mret u isti taj čas
na iznenad svih vas
evo ja sad mrem – reći
ovako u zoknama
i otići prosto
kao čašu vode popit
ni trt ni mrt
odavde pa nadalje samo smrt
tu je kraj i nema vrd

Preveo s mađarskog
Arpad Vicko