Glenn Stowell
english
ДОМ
Живеев на крајот од градот
како улично светло на кое никој
не му ја менува светилката.
Пајажината ги држеше ѕидовите заедно,
потта нашите споени дланки.
Во преобразбите на невешто соѕиданите камења
го криев плишаното мече
спасувајќи го од сонот.
Деноноќно го оживував прагот
враќајќи се како пчела што
секогаш се враќа на претходниот цвет.
Беше мир кога го напуштив домот:
гризнатото јаболко не беше потемнето,
на писмото стоеше марка со стара напуштена куќа.
Кон тивките простори од раѓање се движам
и под мене празнини се лепат
како снег што не знае дали на земјата
или на воздухот припаѓа.
Audio production: LiteraturWERKstatt Berlin 2009
July 8th, dripping with sweat
It’s no more than a little rain a few curtains
The apartment complexes endlessly erasing the wilderness
A reactionary song
for those who are upside down
I’m waiting to be a man
I return to yesterday
and make the phone call again