Tom Van de Voorde

wie viel Sinn macht es ein Fass
voll Seetang und Wellenschlag zu fangen,

mit Sternen verschleiert in
agrarische Ebenen zu rollen.

Bring mir einen ramponierten Springbrunnen
ein Tau und eine handvoll Pferde,

die Sonne auf einem Feld voller Kacheln
gelegt in goldfarbenen Sand. Welche

Richtung gibt das Öl der Vase
ehe eine Blüte ihre Farbe

erfindet, ein Damm seine Freiheit erobert.
All jene aufleuchtenden Freunde, die sich verstecken

zwischen so vielen Netzen. Zähle sie und berechne.
Frage ob sie selbst ihren Namen wählen durfte,

was es dann war: ein paar geschnittene Steine,
ein Dach, angesammelt gegen Missgriffe,

als anwachsende Ebene, geografisch naiv.
Vielleicht war es doch genug, Ahmadi,

die Geschichte deines Landes zu besticken
mit Edelmetall, Nekrologe

wie Muscheln nebeneinander legen,
und Gliedmaßen dabei zu erfinden.

what the use is to land a barrel brimming
with seaweed and surge

and roll across the agrarian plains
cloaked in foggy stars. 

Bring me a battered fountain
a tether on a handful of horses,

the sun on a field of tiles 
laid down in gold coloured sand. How

does the oil prompt the vase,
before a flower invents 

its colour, before a dam wins its freedom. 
All those friends, illuminated, sheltering

in the many nets. Count them and compute.
Ask her if she chose her name,

what it was: a few hewn out stones,
a roof, shored up against confusion,

a rising plain geographically naïve. 
Maybe this was enough, Ahmadi,

to embroider the history of your land
with precious metals, necrologies

lying cheek by jowl, like conches
inventing additional limbs.

para qué sirve a la tierra un barril
inundado de algas y oleaje

que da vueltas por los llanos agrícolas
envuelto en estrellas neblinosas.

Dame una golpeada fuente
una atadura con un puñado de caballos,

el sol sobre un campo de azulejos
que se recuesta en la arena dorada. Cómo

el aceite da entrada al vaso,
antes de que una flor invente

su color, antes de que una presa logre su libertad.
Todos aquellos amigos, iluminados, que dan refugio

en muchas redes. Cuéntalos y calcula.
Pregúntale a ella si escogió su nombre,

qué era: unas pocas piedras labradas,
un techo apuntalado contra la confusión,

un llano al alza geográficamente ingenuo.
Quizás esto fuera suficiente, Ahmadi,

para bordar la historia de tu tierra
con metales preciosos, necrologías

recostadas mejilla contra carrillo, como conchas
que inventan más extremidades.

si ça vaut la peine de récupérer
un fût plein d’algues et de houle,

de le rouler voilé d’étoiles
sur une plaine agraire.

Apporte-moi une fontaine délabrée,
une corde à une poignée de chevaux,

le soleil sur un champ aux fines dalles
posées à même le sable doré. Quelle

direction donne le pétrole à un vase
avant qu’une fleur ne s’invente

une couleur, qu’un barrage ne gagne sa liberté.
Tous ces amis allumés, terrés parmi

tant de filets. Compte-les et calcule.
Demande, si jamais elle a pu choisir son nom,

ce que ça a donné : quelques pierres sciées,
un toit, regroupé en V inversé contre les erreurs,

telle une plaine qui s’élève, à la géographie naïve.
Peut-être était-ce suffisant, Ahmadi :

broder l’histoire de ton pays
de métaux précieux, aligner des nécrologies

comme des coquillages,
leur inventer des bras des jambes.

koliko ima smisla loviti
bačvu punu algi i udaranja valova,

pod velom zvijezda kotrljati na
poljoprivrednoj površini.

Donesi mi poharani vodoskok,
uzde na tucetu konja,

sunce na polju punom pločica
položenih u pijesak zlatne boje. Koji

smjer nafta daje vazi
da nastane, prije nego što cvijet izmisli

svoju boju, nasip stekne svoju slobodu.
Svi ti svijetleći prijatelji, skrivaju

se između tolikih mreža. Pobroji ih i izračunaj.
Pitaj je li smjela birati svoje ime,

i što je to bilo: par izrezanih kamenova,
krov, na okupu protiv zabuna,

poput izlazeće površine, geografski naivno.
Možda je ipak bilo dovoljno, Ahmadi,

povijest tvoje zemlje opšiti
plemenitim metalima, nekrolozima

poput školjki položiti jedne do drugih,
smisliti im udove.

che senso ha prendere una botte
colma di alghe e onde,

farla rotolare velata di stelle
in pianura agricola.

Portami una fontana in rovina
una fune attaccata a una manciata di cavalli,

il sole sopra un campo coperto di piastrelle
posate sulla sabbia dorata. Quale

direzione l’olio dà a un vaso
prima che un fiore inventi il proprio

colore, una diga ottenga la libertà.
Tutti questi amici che si illuminano,

nascondendosi tra tante reti. Contali e calcola.
Chiedile se ha potuto scegliere lei il suo nome,

qualunque esso sia: qualche pietra scolpita,
un tetto, disposto contro gli errori

come superficie che si solleva, dall’ingenua geografia.
Forse sarebbe bastato, Ahmadi,

ricamare la storia del tuo paese
con metalli preziosi, disporre necrologi

uno accanto all’altro come conchiglie,
inventare dei membri in aggiunta.

што фајде има да се спушти буре преполно
со морска трева и да се излива

и тркала преку аграрни рамници
прикриени со магличави ѕвезди.

Донеси ми срушена фонтана
синџир за грст коњи,

сонцето врз поле плочки
спрострено ко златнобоен песок. Како

ја поттикнува маслото вазната,
пред некое цвеќе да си ја измисли

бојата, пред некоја брана да си ја стекне слободата.
Сите тие пријатели, осветлени, заштитени

во многуте мрежи. Преброј ги и пресметај ги.
Прашај ја дали си го одбрала името,

нека ти го каже: неколку исклесани камења,
кров, зајакнати против збунетост,

издигнувачка рамница географски наивна.
Можеби ова е доволно, Ахмади,

да се исткае историјата на твојата земја
со скапоцени метали, некролози

распослани лице врз лице, како морски полжави
кои измислуваат додатни екстремитети.

aké zmysluplné je chytať sud
morských rias a úderov vĺn,

kotúľať ho pod rúškom hviezd
do agrárnej roviny.

Prines mi zničenú fontánu
lano na hŕstke koní,

slnko na poli plnom dlaždíc
uložených v zlatistom piesku. Ako

nasmeruje olej vázu,
skôr než si kvet vymysli

farbu, a hrádza sa oslobodí.
Všetci tí prejavení priatelia sa skrývajú

medzi toľkými sieťami. Zrátaj ich a kalkuluj.
Spýtaj sa jej, či si sama mohla vybrať meno,

čo to teda bolo: par vyrezaných kameňov,
strecha, zbúchaná proti omylom,

ako dvíhajúca sa rovina, zemepisne naivná.
Možno to aj stačilo, Ahmadi,

lemovať históriu tvojej krajiny
ušľachtilými kovmi, nekrológmi

klásť ich vedľa seba ako mušle
a premýšľať k nim údy.

kakšen smisel ima uloviti
sod poln morske trave in valovanja,
 
ga zakotaliti po agrarni površini
zastrtega v zvezde.
 
Prinesi mi razdejan vodnjak,
vrv na peščici konjev,
 
sonce na polju polnem tlakovcev
položenih v pesek zlate barve. Katera
 
smer določi nafti, naj postane
vaza, preden si roža izmisli
 
svojo barvo, jez pridobi svobodo.
Vsi ti sijoči prijatelji, skrivajoč se
 
v množici mrež. Preštej jih in izračunaj.
Vprašaj, če bi si sama smela izbrati ime,
 
kaj bi potem bilo: nekaj izrezanih kamnov,
streha, z razami proti zmotam,
 
kot porajajoča se ravnina, geografsko naivna.
Morda pa bi zadostovalo, Ahmadi,
 
če se zgodovina tvoje dežele izveze
z žlahtno kovino, če se nekrologije
 
položijo druga ob drugo kot školjke,
se ob njih izmislijo udje.

hur vettigt det är att
fånga en tunna full med sjögräs och vågsvall,

rulla den stjärnbeslöjad
över agrara slätter.

Ge mig en medfaren fontän,
en töm vid en handfull hästar,

solen mot ett fält täckt med plattor
lagda på guldfärgad sand. Vilken

riktning visar oljan vasen
innan blomman tänker

ut sin färg, en damm vinner sin frihet.
Alla blänkande vänner, skylda

bland så många nät. Räkna dem och summera.
Fråga om hon själv valde sitt namn,

vilket det då var: ett par utskurna stenar,
ett tak, uppstagat mot förvirring,

likt stigande slättland, geografiskt naivt.
Det var kanske nog, Ahmadi,

att brodera ditt lands historia
lägga ädelmetaller, nekrologer

likt snäckor sida vid sida,
och dikta upp lemmar.