Bojan Vasić (Бојан Васић)
валтер, далеко у нама
валтер, далеко у нама
очију твојих да није
не би било неба у
простору твог тела тог
простора у простору не би
било празнине неурона
жилица воље
а имењиве су опет само
чињенице: чело којим
притискаш прозор и пчеле
почетак маја та
марамица омотана знојавом
шаком и валтер док изнова
отима воз време до
наредног блока реклама
ти си ту готово
несхватљива и тамна као
миљацка само миришеш
поступаш и почињеш
паралелна реплици на
немачком уместо душе
изговарајући речи које ми
мало значе: маркале
drang nach osten геноцид
речи јарких боја које
те отварају јер значиш
бар колико и товар дизел-
горива колико и потиштеност
трагови рата остајући ипак
и чињеница осветљена
зујањем зрака пчелама почетком
маја у шаци стежући све
влажнију марамицу остајући
ипак ту унутра у стану
напољу је лугер полена
константно уперен у
твоје лице