Raša Livada (Раша Ливада)
SUPRUGA
P
A
D
A
M
O-u krevet,
Mekši od košuljica zmija:
Polupani-u-bezbroj ljubavnika,
(Kentauri noktiju, nogu i laktova.)
Što se sudaraju u mraku
I ne srastaju:
U mraku,
Jer
Ljubav je uvek
Silaženje leđima u mrak:
Fuljanje niz gelender-svog-Semena.
I sve je tada golo-i-golemo:
Usta šira od polutara,
Uši dublje od bunara,
(Koliki su ti
Samo zubi.)
A ulazak i izlazak
Postaju imena iste žurbe.
***
Kada skeleti zazveče u mesu,
Nos bolje vidi od očiju,
Stomaci se izvrću
Ko rukavice,
Prsti sriču Brajevu azbuku
Kroz kosu što cvili
Pesmu-bez-reči,
I samo
Krici bivaju slova
Onog prapotopskog jezika
Na kome se nežnost
Urla,
Urlajući-priziva,
Prizivajući-stvara, zida, crta:
Kobila, svinja, grbavac,
Šamar, ujedanja.
Između
Pogleda i dodira:
Čas jesmo – čas nismo,
Trenutak smo, samo trenutak, telo:
I to je poraz svake strasti:
Ne-možemo-stalno-
Biti-telo.
***
Ni prazni – ni siti:
Vraćamo se iz tog zagrljaja,
Koji je samo uvećao razlike.
