Bojan Vasić (Бојан Васић)
МРКВЕ
МРКВЕ
Источноевропски песник има
нокте којима лупка по столу, или
извлачи цигарете из тек отворене
паклице, њима из стихова избацује
трунке стварности увек се служећи
тананим синтагмама, описујући
пусте пределе говори о цивилизацији,
пишући о савремености оплакује
мртве, док пролази кроз салу, госпође
из Ротердама климају пунђама
од цеђене мркве, мрље великих
очекивања прскају му по сакоу, на
аеродрому мимоилази се са имењаком,
један у руци стиска кофер, други четку,
од сталне промене бриде му речи,
отиче смисао, одласци нису ни
налик доласцима и слични су тек
нокти, исти они којима га и бог
премешта са места на место,
држећи га за потиљак, слепог,
као маче.