[как-то глупо прощаться заранее...]

как-то глупо прощаться заранее
эта вечность с небольшими перерывами
настоящими трещинами в поддельном мраморе
и едва ли кто просил говорить о нешуточных прорехах
но и в этих пределах простор для сомнений есть

сто́ит ли сейчас или после или совсем потом
в позе мокрого дерева у подозрительно белой глухой стены
инстинктивно озвучивать взгляд соскользнувший
                                        с ещё непроявленных поляроидных потолков
с самодельных разбухших зеркал
не удержавшись в неровном мраморном свете

© Semyon Khanin / Семён Ханин
Aus: «Воздух», 2014, № 4.
Audioproduktion: Semyon Khanin / Семён Ханин

[некако је глупо да се опрашташ унапред...]

некако је глупо да се опрашташ унапред
та вечност са краћим прекидима
правим пукотинама у вештачком мермеру
и тешко да је ико молио да се говори о позамашним процепима
али и у тим пределима за сумњу простора има

вреди ли сад или касније или много касније
у облику мокрог дрвета крај сумњиво белог тупог зида
инстинктивно огласити поглед што склизнуо је са још
неразвијених полароидних плафона
                           са својеручно израђених огледала
што се нису одржала на неједнакој мермерној светлости

Превео Мирјана Петровић
Семјон Ханин. Понешто у вези са координацијом покрета. Ниш: Нишки културни центар, 2017.