ПОВЕСТ О ШУМИ

Наша кућа нестаје.
Кућа, која је поднела гвоздену
олују и потоп
боје рђе.
Кућа, која није изгорела
у ватри,
која није водом
избрисана.

Она нас је обасјавала
зеленом светлошћу.
Веровали смо,
као деца, да је
она ту,
заувек.

Крај реке је
стајала
сама.

Била је без баште и
без капије.
На њој
није било ни врата
ни прозора.
Ни зидова, ни
крова. У њој
није било ни
огњишта.

Сазидана само
одсунчевих зрака:
нас је скривалаи
штитила. Да,од
шумских
звери.

Смарагдна вода
протиче кроз
вечерње
небо,

као
бајка коју
смо волели.

© Kayoko Yamasaki
Audioproduktion: Serbian PEN Centre