ВЕСЕННИЙ ПРОЛЕТ ЖУКОВ

Сквозь полый лес летят жуки,
руля пологими рогами,
их синеватые жидки´
глаза, не видимые нами,
их приторочены к крылам
в смолу залитые пожитки,
их, обращенные к не нам,
глаза невидимые жи´дки,
восток по ним коси´т косой,
пылая на прозрачных шляпах,
с-под них косою полосой
по склону сходит косный запах,
крупинки высохшей смолы
с их отпадают переносиц:
сквозь ослепленные стволы
из смерти в смерть их переносит.

© Oleg Jurjew
Audioproduktion: Haus für Poesie / 2017

ПРОЛЕЋНИ ПРОЛЕТ БУБА

Кукци лете шумом шупљом

управљају раним роговима,

плавичасте очи њихове течне,

нама невидне

удењчен, њихов, уз крила им,

иметак, у смолу натопљен,

њихове, не нама, окренуте,

очи течне невидне,

исток по њима укосо коси,

провидним шубарама руби,

испод њих се пругом косом

спушта падином запах коси,

осушени трунци смоле

капљу им са корена носа:

кроз заслепљена дебла

из смрти у смрт их преноси.

© Verica Tričković