Verica Tričković
serbisch
ЧВИРКА БОИТСЯ
Вот и лето улетело
на внезапном помеле,
съело нижний свет и село
миской ягод на столе.
Страшно фонарю качаться
и полосаты вечера,
а речке-млечке замедляться,
а роще-гречке спать пора.
Очень тонкие колечки,
ветра жабры-поплавки
выдыхает роща. Осень
греет пальцы у реки.
Вымя вымыла корова,
прогулявшись по реке,
съела слово, съела слева,
съела куст на пауке.
Сохнет кошка со двора
в дустном облаке сортира.
В белой шапочке сатира
Анти-Чвирик: та-ра-ра.
Audioproduktion: Literaturwerkstatt Berlin, 2012
ЧВИРКА СЕ БОЈИ
Лето је одлетело
на метли ненаговештеној,
нижу светлост појело и стало
као посуда пуна бобица на сто.
Фењер се од њихања ужасава
вече се пругама исцртава,
а речица-млечица успорава,
а мрки гај би да се успава.
Танке прозирне кружиће,
ветра шкрге-пловчиће,
удахњује гај. Јесен
у реци греје прстиће.
Крава виме умила,
прошетавши се реком,
појела реч, појела на пречац,
појела грм пауку преко.
Сахне маца са двора
у прашни облак се девастира.
Под белим шеширом сатира
Анти-Чвирик: та-ра-ра.