BRATI: LJUBITI

Ko te prebiram, plavam. Kot medo s šapami me
potiskaš v blaženost. Ležiš na meni, ki si me
razdejal. Na smrt sem te vzljubil, prvi med
rojenimi. V enem samem hipu sem postal tvoj kres.

Varen sem, kot nisem bil nikoli. Si dokončni
občutek zadoščenja: vedeti od kod je hrepenenje.
V tebi sem kot v mehkem grobu. Režeš in prežarjaš
vse plasti. Čas se vname in izgine, himne slišim,

ko te gledam. Strog si in zahteven, stvaren. In ne
morem govoriti. Vem, da hrepenim po tebi, trdo sivo
jeklo. Za en tvoj dotik dam vse. Glej, pozno sonce

buta ob stene dvorišča v Urbinu. Umrl sem zate.
Čutim te in te rabim. Mučiš. Ruješ me in izžigaš,
vedno. In v prostore, ki si jih uničil, teče raj.

© Tomaž Šalamun
Aus: Mera časa
Ljubljana : Cankarjeva založba,
Audioproduktion: Študentska založba

ČITATI: VOLETI

Plivam dok te čitam. Kao meda šapama me
guraš u blaženstvo. Ležiš na meni, ti koji si me
razorio. Do smrti sam te zavoleo, prvi među
rođenima. Jednom jedinim trenom postadoh tvoja vatra.

Siguran sam kao što nikad nisam bio. Ti si konačno
osećanje zadovoljenja: Znati otkuda je žudnja.
U tebi sam kao u mekom grobu. Režeš i žariš
sve slojeve. Vreme se raspiri i nestane, himne čujem

kad te gledam. Strog si i zahtevan, stvaran. I ne
mogu da govorim. Znam da žudim za tobom, tvrdi sivi
čeliče. Sve dajem za jedan tvoj dodir. Gle, pozno sunce

udara u zidove dvorišta u Urbinu. Umro sam za tebe.
Osećam te i služim ti. Mučiš. Čupaš me i žigaš,
vazda. I u prostore koje si uništio teče raj.

Preveo sa slovenačkog Milan Đorđević