Nikola Madzirov

mazedonisch

Mindy Zhang

chinesisch

ДОМ

Живеев на крајот од градот
како улично светло на кое никој
не му ја менува светилката.
Пајажината ги држеше ѕидовите заедно,
потта нашите споени дланки.
Во преобразбите на невешто соѕиданите камења
го криев плишаното мече
спасувајќи го од сонот.

Деноноќно го оживував прагот
враќајќи се како пчела што
секогаш се враќа на претходниот цвет.
Беше мир кога го напуштив домот:

гризнатото јаболко не беше потемнето,
на писмото стоеше марка со стара напуштена куќа.
 
Кон тивките простори од раѓање се движам
и под мене празнини се лепат
како снег што не знае дали на земјата
или на воздухот припаѓа.

© Nikola Madzirov
Audioproduktion: LiteraturWERKstatt Berlin 2009

◎家

我住在城市的边缘,
像一盏街灯,
从来没有人换灯泡。
蜘蛛网将墙壁支撑在一起,
汗水将紧握的双手连在一起。
我把我的玩具熊
藏在粗陋石墙的洞穴,
使它免于梦想。

日日夜夜我使洞口醒来,
蜜蜂一样返回,
总是回到从前那朵花。
我离家之际,是一个平静的时刻:

咬过的苹果没有留下伤痕,
信上的邮票是一个被遗弃的老房子。

从出生起我就迁移到安静的地方,
空旷却从下面紧紧抓住我,
就像雪,不知道属于大地
还是天空。

明迪 译 Translated into Chinese by Ming Di
Published in Poetry Forest magazine, China, 12/2010