ЗЕМЈА. ПРИЧЕСНА. ЗОБ

Се рони небото
Слегува црна ронка
Во нашиот ваган
Ита и сучи по шарите
Откосната змиска грива -
Во света вода мрцнато перче Божјо

Над неа мојот земјен лик
Се издолжува
Се нишка
Со небесната става
Се меша
И молви:

„Стори се крај скутот
На земјописецот
Под неговата златна игла жеден
Зини
Голтни ја причесната!“

И така сторив
И се сронив пред раката пепел-бела
Принесена
И некаде запре нишанот бесен
И одново се состави небото
Во нашиот ваган
Преполн земја
За зобање

© Branko Cvetkoski
Aus: Молитвен веј
Мисла, Скопје
Audioproduktion: 2010, Nikola Madzirov & MIM

EARTH. COMMUNION. OATS

The sky crumbles
A black crumb descends
Into our bowl
Rushing and twisting along its patterns
A swathe of snake’s mane –
God’s feather dipped into holy water

Over the water
Mt earthly appearance
Stretching, swaying
With a heavenly figure
Mingling
And whispering:

“Go to the geographer
Under his golden needle thirsting kneel
Take bread and wine!”

So I did
I crumbled under an ash-white hand
Held out to me
Somewhere the raging sign stopped
The sky joined together again
In our bowl
Full of earth
For the pecking

Translated by: Lence Milosevska and Margaret Reid