Marija Girevska
mazedonisch
[fjouwerjend kaam er út syn lêste dream...] (fy)
fjouwerjend kaam er út syn lêste dream
as in roastige ridder op in wytferve hynder
mei in hurde kul en boadskip foar syn wiif
dat er fijn oer har fantasearre hie
sy wosk syn piipjende pak leafdefol yn in bad
mei cola massearre mei boarstels fan blein
har hurde hannen it wyt út syn wiid iepentearde hynstelea
holp him hymjend op it hynder en wiisde him it paad
syn skerpe bonken dy't ûnder de grouwe bealch
sawat troch it teare fel hinne stutsen rattelen as
in âld blikje skuonsmarsel mei in kniper yn it achtertsjel
tsjin de binnenkant fan it blinkjend poetste harnas
in ripe apel rôle yn `e tromp oer de mei spek beleine bôle
fan de iene nei de oare kant wie syn lâns glêd skjirre
de punten slipe hy sobbe om op it muntsje op syn tonge
en streake it sadel yn it fet
en ik woe oant de wjukken him brekke soenen
neat mear fan in wrâld om ús hinne fernimme
woe meirinne mei syn wyld giseljende mûnen
oan it gleone ein ta
Aus: De wizers yn it read
Leeuwarden: Bornmeer, 2000
Audioproduktion: NLPVF, 2005
[тој излета од последниот сон]
тој излета од последниот сон
како ’рѓосан витез на прикриен коњ
со вкочанет стап и поздрави за својата сопруга
за среќата што ја пронајде во фантазиите за неа
со љубов таа го испра чкрипавиот костум во бањата
од кока со четки од китова ус во закоравените раце
го масираше белината од отвореното пастувско тело
му помогна задишано да се качи на коњот и го испрати
неговите остри коски речиси ја пробиле кревката кожа
под мевот што чкрипеше против внатрешнината
на светнатиот оклоп како клапна што се врти на кутија со ималин
зрело јаболко се тркала во кутијата врз сендвичот со сланина
од страна на страна острите врвови на копјето му беа полирани мазно
го шмукаше пеперминтот на јазикот
и го втри маслото во седлото
сè додека едрата не го скршија не сакав да чујам
ни збор за светот околу нас сакав да прошетам
заедно со неговите ветерници што жестоко се вртат
сè до жешкиот хоризонт