Jadranka Dubak (Ядранка Дубак)
Übersetzer:in
auf Lyrikline: 3 Gedichte übersetzt
aus: russisch nach: serbisch
Original
Übersetzung
КАРЛИКИ НА ПЛЕЧАХ ВЕЛИКАНОВ
russisch | Wjatscheslaw Kuprijanow
Не у каждого великана
есть охота и время
поддерживать карликов. Но
карлики ухитряются находить
возможность поддерживать великанов
хотя бы по частям: вот карлик
поддерживает печень великана –
ты сидишь у меня в печенках –
досадует великан и пересаживает
карлика себе на плечи. Вот
карлик поддерживает легкие, мешая
дыханию и вдохновению, великан
выплевывает карлика себе на плечо.
Вот карлик в позе атланта
поддерживает сердце великана, шепчет:
главное в сердце – это желудочек,
великан в сердцах вытаскивает
карлика на свет и сажает на плечи.
Карлики поддерживают глазные яблоки,
надкусывая отраженное в них небо,
они залезают в ушную раковину
и крадут по капле шум океана,
они ложатся костьми под язык,
лишь бы вмешиваться в речь великана,
сплачиваются в артель по поддержке
строения головного мозга великана,
стараясь сталкивать друг с другом
левое и правое полушарие.
Все они скапливаются на плечах великана,
они похлопывают его по плечу,
карлики сердца, карлики мысли,
карлики речи, карлики духа –
дух захватывает, когда с высоты
чужого плеча, они вещают, поют и пляшут,
и вот уже ты сам пляшешь
под слаженный ансамбль их оглушительных дудок.
Audio production: Вячеслав Куприянов, 2013
КЕПЕЦИ НА ЛЕЂИМА ДИВОВА
serbisch
Нема сваки див
ни жеље ни времена
да држи кепеце. Али
кепеци лукаво изнађу
могућност да помажу дивовима
макар делимично: eво кепец
држи јетру дива –
идеш ми на џигерице –
љути се див и пребацује
кепеца на леђа. Гле
кепец држи плућа, омета
удах и издах, див
испљује кепеца на своје раме.
Ево га кепец у пози атланта
држи срце дива, шапуће:
срчана комора је главна,
див у љутини истискује
кепеца на светлост и ставља на леђа.
Кепеци држе очне јабучице,
гризећи одраз неба у њима,
улазе у ушну шкољку
и краду по кап буке океана,
и кости би оставили ради језика,
само да се умешају у речи дива,
удружују се у задруге ради подршке
у градњи дивовог великог мозга,
труде се да сударе
леву и десну хемисферу.
Сви се скупљају на леђима дива,
тапшу га по леђима,
кепеци срца, кепеци мисли,
кепеци говора, кепеци духа –
губимо дах, кад са висине
туђих леђа, они говоре, певају и плешу,
и гле и ти већ плешеш
на складне звуке њихових продорних свирала.
УРОК АНАТОМИИ
russisch | Wjatscheslaw Kuprijanow
Простите
ученики
но из моего скелета
не выйдет
хорошего наглядного пособия
Еще при жизни
я так любил жизнь и свободу
что взломал свою грудную клетку
чтобы дать волю сердцу
а из каждого ребра
я пытался
сотворить женщину
Голову еще при жизни
я ломал
над вопросами жизни
Какой уж тут
череп
Audio production: Вячеслав Куприянов, 2013
ЧАС АНАТОМИJЕ
serbisch
Опростите
ученици
али од мога костура
неħе испасти
неко погодно учило
Док биjах жив
тако сам волио живот и слободу
да сломих своj грудни кош
да бих дао одушка срцу
од сваког ребра
покушах да
створим жену
Главу jош за живота
ломих
над његовоим питањима
Па каква ми jе то онда
лобања
«Час пjевања», Титоград, 1987
БЛИЗОСТЬ
russisch | Wjatscheslaw Kuprijanow
Как найти расстояние между нами
измерить шагами
фигурами идущими между нами
колышущимися душами
Сколько идет письмо
от меня к тебе
пока мы стоим
дышим рядом
Сколько бы ни длилась близость
вечность –
это разлука
мера всех любовей
Я жду твоего слова
и не знаю с какого краю
встать ли мне ближе к сердцу
или дать сердцу больше простору
тебя заслонить от ветра
или отдать ветру
и его порыв
перепутать с твоим порывом
И как быть перед лицом солнца –
как удержать наши тени
которые ночь сольет
воедино
с кем бы нас
ни застала
Audio production: Вячеслав Куприянов, 2013
ИНТИМА
serbisch
Како наħи растоjање међу нама
измеjрити корацима
фигурами што иду између нас
лепршавим душама
Колико путуjе писмо
моjе к теби
док стоjимо
дишемо скупа
Ма колико траjала блискост
вjечност –
растанак jе
мjера свих љубави
Чекам твоjу риjеч
и не знам куд бих
да будем ближи срцу
или срцу више простора да дам
да те заштитим од вjетра
или вjетру предам
и његову снагу
помиjешам со твоjом снагом
И како бити пред лицем сунца –
како задржати наше сjенке
коjе ноħ слива
у jедно
ма са ким
да нас затекне
«Час пjевања», Титоград, 1987