Anna Gual

Uzimam lopatu i grablje
i počinjem kopati,
prvo razbijam pločice
potom razaram cement
i zemlju koja sve to nosi i svaki 
kamen koji nađem ostavim
u džepove u slučaju 
da doživim odron
i treba da se zazidam dok čekam
da se sve smiri.

Ne želim misliti
gdje ću završiti, ni koliko će trajati,
ni da li ću na kraju pronaći 
nekoga ko kopa u suprotnom smjeru.

Ko zna hoću li se sudariti,
u nedostatku vremena 
da spriječim taj sudar, 
sa nečijom glavom
punom gline i krhotina.

Zapravo me plaši sudar
sa samom sobom,
strah me je biti i pitanje, i odgovor.

I take a spade and a rake 
and I start digging, 
breaking the tiles first, 
shattering the concrete later 
and the earth that sustains it all and 
every stone that I find, I keep 
in my pockets in case 
I’m suddenly in a landslide 
and have to build a wall and wait for 
things to calm down.

I do not want to wonder 
where I am going or how long it will take 
or if, in the end, I will find 
somebody else digging in the opposite direction.

Who knows if I will crash, 
without time 
to prevent the collision, 
into someone’s head 
covered with clay and rubble.

Really, I panic about crashing 
into myself, 
about me being the question and the answer.

Cojo una pala y un rastrillo
y empiezo a cavar hondo,
rompiendo primero las baldosas,
desmenuzando después el cemento 
y la tierra que lo sostiene y todas
les piedras que hallo las guardo
en los bolsillos por si
de golpe viviera un desprendimiento
y hubiera que hacer un muro y esperar
a que la cosa se calmara.

No quiero pensar
a dónde llegaré ni cuánto tardaré 
ni si al final me encontraré 
a alguien cavando en sentido contrario.

Quién sabe si chocaré,
sin tener tiempo
para prevenir la colisión,
contra la cabeza de alguien
lleno de barro y escombros.

La verdad, pánico de chocar
contra mí,
de ser yo misma la pregunta y la respuesta.

Je prends une pelle et un râteau
et je commence à creuser,
en brisant d’abord les carreaux,
en éclatant ensuite le ciment
et la terre qui le soutient, et je garde
dans les poches toutes les pierres que je trouve
au cas où tout à coup je vive un éboulement
et qu'il faille bâtir un mur et attendre
que tout se calme.

Je ne veux pas penser
à où j’arriverai et combien de temps ça prendra
ni si à la fin j’y trouverai
quelqu’un qui creuse en sens contraire.

Qui sait si je heurterai,
sans avoir eu le temps d'empêcher la collision,
la tête de quelqu’un pleine de boue et de débris.

La vérité, peur de heurter,
contre moi-même,
d’être moi-même la question et la réponse.

Uzimam lopatu i grablje
i počinjem kopati prema dolje,
prvo razbijam pločice,
zatim usitnjavam cement
i zemlju što ga drži i svo
kamenje što nalazim čuvam
u džepu u slučaju da
odjednom doživim odron
i da bude potrebno izgraditi zid
i pričekati da se sve smiri.

Ne želim razmišljati
o mjestu dolaska ni o kašnjenju
ni hoću li na kraju naći nekog
kako kopa u suprotnom smjeru.

Tko zna hoću li udariti
ne imajući vremena
da spriječim sudar,
o nečiju glavu
punu blata i praha.

Zapravo, hvata me panika da ne udarim
o sebe,
da budem i pitanje i odgovor.

Prendo una pala e un rastello
e comincio a scavare,
rompendo prima le mattonelle,
sbriciolando poi il cemento
e la terra che lo sostiene e tutte
le pietre che trovo le conservo
nelle tasche per se
all'improvviso vivo una valanga
e bisogna fare un muro e aspettare
che la cosa si calmi.

Non voglio pensare
dove arriverò né quanto ci metterò
né se alla fine vi troverò
qualcuno scavando nella direzione opposta.

Chissà se mi scontrerò,
senza avere tempo
di prevenire la collisione,
contro la testa di qualcuno
pieno di fango e macerie.
La verità, panico di scontrarmi
contro di me,
di essere io la domanda e la risposta. 

Беру скребок и лопату
и копать принимаюсь вглубь,
сперва вскрываю плитку,
затем дроблю цемент
и подспудную почву, и все
найденные камни по карманам
рассовываю, чтобы, если
вдруг начнётся обвал, было
чем огородиться и переждать,
пока всё утихомирится.

Не хочу загадывать,
до чего докопаюсь, сколько уйдёт
времени и столкнусь ли
с кем-то копающим мне навстречу.

Кто знает, наткнусь ли,
не успев предотвратить
столкновение, на чью-то
голову, сплошь покрытую 
комьями грязи и сора.

Страшно, и вправду, наткнуться
на себя самого,
собственным стать и вопросом и ответом.