Jovan Zivlak (Јован Зивлак)
ПОВОДАЦ
ПОВОДАЦ
улицом коју је обасјавао сутон
између дворишта где је певало ћудљиво знање
и загаситих поља по којима је крештао гавран
сићушни пас вучен је на затегнутом ланцу.
дечак који га је повлачио личио је на слепу
будућност
оштрих очију као суђење у срцу је носио одлуку
а глава му је била развезана као хоризонт
одсутан као оно што ће га преварити
светао као светлост што се само једном спозна
водио је пса низ косине таме
оног који на таму режи и не подноси је.
али разлог је био изнад обојице
он који је чинио ситна злочинства
и он који је држао поводац
ниједном од њих
мера није дата
ниједан није управљао лавежом на непознато
ниједан није дисао из побуда које је памтио
и нико није знао шта је у њиховом заметку.
тамни разлог је сравњивао рачуне
оно што ће се десити десиће се у вери
да је погибао изван знања
да је пут смрти пут ђаволског рођења
и да се пут љубави отвара кроз посртање.