Olga Martynova (Ольга Мартынова)

           Wenn nicht mehr Zahlen und Figuren

           Sind Schlüssel aller Kreaturen

                       (Novalis)*

1

Календар каза: Жар јесењег лишћа!

Није ли стидно то изустити?

Понови: Да. „Безлисних.ˮ. „Јесен.ˮ. „Шкрге.ˮ.

Не, не – говорио је, а шума певала: фијутити.

Кад проструже се бакар копита на змији,

Плива оседела риба ка стени,

Отвори трошну њушку и каже (али не мени),

Оно што рибе говоре, на сувом се пробудивши:

2

Бог каза гаврану: А да играмо

„Новалисˮ, „лептирˮ, „цветˮ?

Ако су само бројеви и облици

Ко то гата у кобилицу птици?

И за кога ми овде летимо?

Зар да кажем папагају, оном ученом:

„Новалисˮ, „лептирˮ, „цветˮ?

Ипак облици и бројеви чини се

О бапској рими „обрамицаˮ висе

Без геометрије и сврхе лете

Ето, и ту се папагаји испамете!

           *Једном, кад бројке и знамења

            не буду кључ за сва створења

                                              (Новалис)



När inte längre tal och figur

                                           är nyckel till allt kreatur

                                                  Novalis

1

Kalendern talade: De höstliga lövens glöd!

Är det inte skamligt att tala så?

Den upprepade. Ja, ”de bladlösas”, ”höst”, ”gälar”.

Nej, nej – så talade han, och skogen sjöng: kiwitt.

Om hovens koppar en gång skavt sig genom ormen,

simmar fram till klippan grånad fisk,

öppnar sitt läckande gap och säger (men inte till mig),

det som fiskarna säger, kvicknar till på land:

2

Till korpen talade Gud: Ska vi spela

”Blomma”, ”Fjäril”, ”Novalis”?

När inget annat än tal och figur

visar flygvägen för allt kreatur,

vem mäter den bevingade fristen?

Ska jag säga till papegojorna, de lärde:

”Blomma”, ”Fjäril”, ”Novalis”

Figurerna och talen hänger dock

vid det kvinnliga rimmet ”ok”

ogeometriskt och utan mål.

Där fick allt papegojorna vad de tål.