Yolanda Castaño

Am Anfang stand eine Verwirrung
eine schmerzhafte Enthaltsamkeit als Kind wir waren arm und ich nicht mal das
war ein rachitisches schwächlich Ding bevor ich da war mittellos und verbittert
eine Parabel von Komplexen ein Syndrom ein Gespenst
(verhängnisvoll: zu gleichen Teilen entbehren und lamentieren)
ein Schattenriff das meine Ketten kappt.
Am Anfang eine fliehende Kieme die
mich nicht glücklich machen wollte deren Atem mich jedoch berührte
Ich bin das gewöhnlichste Gesicht auf dem Schulhof
ein ordinäres Antlitz das Nichts ins Nichts sät
du hast es oder hast es nicht gibs auf schlucks runter
Raben die Wolken verdunkeln bringen ewige Kälte
Geduldige Galerne ein privater Verzicht
(Schülerin einer Klosterschule die werden alle
magersüchtig oder lesbisch
Lesen lernen mit blutigen Ellenbogen Blut in den Köpfen
im Bewusstsein in den Mösen)
Ich schloss die Augen und wünschte mir mit ganzer Kraft
ich könnte mich endlich in die verwandeln die ich war.

Doch Schönheit verdirbt. Schönheit verdirbt.
Schattenriff das meine Ketten verschleißt.
Der frühe Morgen triumphiert und die Kehle birgt Vorahnungen.
Armes Dummchen! Warst davon besessen dich mit Kreuzen zu bedecken
statt mit dem was sie bedeuten.
Ein langsames, atemberaubendes Erblühen von Knospen im Winter
Die Flüsse flossen rückwärts, lösten sich auf in rosa Wasserfälle
Insekten und Schnecken wuchsen mir aus den Haaren
Meine lächelnden Brüste betankten Flugzeuge mit Kerosin
Schönheit verdirbt
Schönheit verdirbt
Mein glatter Bauch kam mit dem Frühling
Schnecken quollen aus meinen winzigen Händen
eine höchste Liebkosung stach mir in die Herzkammer
ich wusste nichts anzufangen mit so viel Licht zwischen so viel Schatten.

Sie sagten mir: „Deine eigene Waffe wird zu deiner Strafe“
sie spuckten mir meine Tugenden ins Gesicht in diesem Club
sind Mädchen mit rot geschminkten Lippen nicht erwünscht
ein schmutziges Meerbeben ein Wucher aus Perversion der
nichts zu tun haben kann mit meiner Wimperntusche die
Mäuse kletterten in mein Zimmer verdreckten Schubladen voll weißer Wäsche
literweise lauern versteckt rostiges Eisen und Pech literweise
Kontrolle literweise Verleumdung kiloweise erhebt sich Misstrauen
allein mit der Spannung meiner hochgezogenen Brauen sollte man deine Hände fesseln
dir eine graue Gestalt verleihen und deine Züge mit Säure auslöschen
Mich selbst aufgeben um Schriftstellerin zu werden?
Sie verteufeln meinen eleganten schlanken Hals und die
Art wie mein Haar im Nacken wächst in diesem Club
sind zurechtgemachte Mädchen nicht erwünscht
Wir trauen dem Sommer nicht
Schönheit verdirbt.
Prüfe genau, ob es sich lohnt für dich.

Fue primero un trastorno
una lesiva abstinencia de niña éramos pobres y no tenía ni aquello
raquítica de mí depauperada antes de yo amargor carente una
parábola de complejos un síndrome un fantasma
(Aciago a partes iguales echarlo en falta o lamentarlo)
Arrecife de sombra que rompe mis collares.
Fue primero una branquia evasiva que
no me quiso hacer feliz tocándome con su soplo
soy la cara más común del patio del colegio
el rostro insustancial que nada en nada siembra
lo tienes o no lo tienes renuncia acostúmbrate traga eso
cuervos toldando nubes una condena de frío eterno
una paciente galerna una privada privación
(niña de colegio de monjas que fui salen todas
anoréxicas o lesbianas la
letra entra con sangre en los codos en las cabezas en las
conciencias o en los coños).
Cerré los ojos y empecé a desear con todas mis fuerzas
lograr de una vez por todas convertirme en la que era.

Pero la belleza corrompe. La belleza corrompe.
Arrecife de sombra que gasta mis collares.
Vence la madrugada y la garganta contiene un presagio.
¡Pobre bobita!, te obsesionaste con cubrir con cruces en vez de
con su contenido.
Fue un lento y vertiginoso brotar de flores en invierno
Los ríos saltaban hacia atrás y se resolvían en cataratas rosas
lamparillas y caracoles me nacieron en los cabellos
La sonrisa de mis pechos dio combustible a los aeroplanos
La belleza corrompe
La belleza corrompe
La tersura de mi vientre escoltaba a la primavera
se desbordaron las caracolas en mis manos tan menudas
mi más alto halago pellizcó mi ventrículo
y ya no supe qué hacer con tanta luz en tanta sombra.

Me dijeron: “tu propia arma será tu propio castigo”
me escupieron en la cara todas mis propias virtudes en este
club no admitimos a chicas con los labios pintados de rojo
un maremoto sucio una usura de perversión que
no puede tener que ver con mi máscara de pestañas los
ratones subieron a mi cuarto ensuciaron los cajones de ropa blanca
litros de ferralla alquitrán acecho a escondidas litros
de control litros de difamadores kilos de suspicacias levantadas
sólo con la tensión del arco de mis cejas deberían maniatarte
adjudicarte una estampa gris y borrarte los trazos con ácido
¿renunciar a ser yo para ser una escritora?
demonizaron lo gentil y lo esbelto de mi cuello y el
modo en que nace el cabello en la parte baja de mi nuca en este
club no admiten a chicas que anden tan bien arregladas
Desconfiamos del verano
La belleza corrompe.
Mira bien si te compensa todo esto.

First it was a disorder
a girl’s harmful abstinence we were poor I had nothing
except rickets poverty before I bitterness lacking a
parabola of complexes a syndrome a ghost
(Equally ill-fated to miss or lament it)
Shadowy reef which breaks my necklaces.
First of all it was an evasive gill which
wouldn’t make me happy touching me with its breath
I’m the plainest face in the school playground
insipid expression which sows nothing anywhere
have it or not give up get used to swallow it
crows covering clouds sentenced to eternal cold
a patient gale a private deprivation
(I was a convent girl they all end up
anorexic Lesbian spare
the rod spoil the elbows heads
cunts and consciences).
I closed my eyes and violently wished
once and for all to become what I was.

But beauty corrupts. Beauty corrupts.
Shadowy reef which wears out my necklaces.
Morning conquers and the throat contains a portent.
Silly little thing! you were obsessed with covering with crosses
instead of content.
It was a slow dizzy blossoming of flowers in winter
The rivers jumped back turned into waterfalls roses
butterflies and snails appeared in my hair
The smile of my breasts added fuel to airplanes
Beauty corrupts
Beauty corrupts
The tightness of my stomach escorted spring
conch shells overflowed in my miniature hands
my highest compliment pinched my ventricle
I no longer knew what to do with so much light in so much shade.

They said your weapon will be your own punishment
they threw my virtues in my face this
club does not admit girls with red painted lips
a dirty seaquake perverted usury which
can have nothing to do with my mask of lashes
mice went up to my room fouled the drawers of underwear
litres of scrap tar secret spying litres
of control litres of slanderers kilos of suspicions raised
with only the tense arch of my eyebrows you should be tied up
given a grey appearance your features erased with acid
to stop being me in order to become a writer?
they demonized my long thin neck the way
I have hair at the base of my nape this
club does not admit such well turned out girls
We distrust the summer
Beauty corrupts.
Think hard if this is all worth it.

Au début ce fut un trouble
une abstinence nuisible petite nous étions pauvres je n’avais même pas ça
rachitique pauvre de moi-même l’amertume en moins une
parabole de complexes un syndrome un spectre
(Désastreux tout autant de perdre que de regretter)
Sombre récif qui brise mes colliers.
Au début ce fut une branchie évasive qui
n’allait pas me rendre heureuse au contact de son souffle
je suis le visage le plus commun de la cour du collège
une expression creuse qui ne sème rien de rien
tu l’as ou tu ne l’as pas laisse couler habitue-toi avale
corneilles couvrant nuages sentence d’un froid éternel
une tempête patiente une privation privée
(j’étais une élève de couvent elles finissent toutes
anorexiques ou lesbiennes la
lettre s’inculque avec le sang de nos coudes de nos cerveaux
de nos consciences ou de nos chattes)
j’ai fermé les yeux et désiré de toutes mes forces
une fois et pour toutes devenir qui j’étais.

Mais la beauté corrompt. La beauté corrompt.
Sombre récif qui use mes colliers.
L’aube gagne et la gorge contient un présage.
Ridicule petite chose! Tu étais obsédée par tout recouvrir de croix plutôt que
de contenu.
Ce fut une lente et vertigineuse éclosion de fleurs en hiver
Les rivières se sont renversées en cascades roses
papillons et escargots ont éclos sur mes cheveux
le sourire de mes seins a redonné du fuel aux avions
La beauté corrompt
La beauté corrompt
La raideur de mon estomac a escorté le printemps
les conques débordent de mes mains menues
mon plus beau compliment pince mon ventricule
et je ne savais plus que faire de tant de lumière dans une telle obscurité.

Ils ont dit: «ton arme sera ta propre punition»
ils m’ont jeté mes vertus à la figure ce
club n’accepte pas les filles avec des lèvres peintes en rouge
une sale marée une usure perverse qui
n’a rien à voir avec mon mascara les
souris montaient dans ma chambre souillaient le linge blanc
litres de déchets goudronneux surveillance dissimulée litres
de contrôle litres de diffamateurs kilos de soupçons soulevés
avec à peine la tension de l’arc de mes sourcils tu devrais être ligotée
affublée d’une apparence grise tes traits effacés à l’acide
renoncer à être moi-même pour devenir écrivain?
ils ont diabolisé le gentil et l’allongé dans mon cou la naissance
de mes cheveux en bas de ma nuque ce
club n’accepte pas les filles si bien foutues
Nous nous méfions de l’été
La beauté corrompt.
Demande-toi bien si tout ceci vaut le coup.

首先是一种疾病
一个女孩有危害性的禁欲 那时我们很穷我甚至没有那个
瘦小的我 在我成长之前 只有贫穷 苦涩 渴望 一种
寓言情结 一种综合症 鬼
（同样命运多舛的错过或感叹）
打碎我项链的有阴影的暗礁。
首先是一个闪烁的鱼刺
用呼吸抚摸我不可能让我高兴
我是学校操场上最相貌平平的脸
平淡的表达不在任何地方播下什么
拥有或者没有 放弃 习惯 吞下去
乌鸦覆盖着被判决为永久寒冷的云
一阵病人飓风一场私人掠夺
（我是修道院姑娘她们全得了
厌食症女同性恋除了
悬梁刺股 刺胳膊 刺脑袋
刺良心）。
我闭上眼睛强烈地盼望
一次性永久地变回到曾经的我。

但美丽会腐败。美丽会腐败。
戴破我项链的有阴影的暗礁。
早晨得胜 咽喉含着预兆。
愚蠢的小东西！你迷恋选题
而不是内容。
这是晕眩之花在冬季缓慢绽放
河流跳回 变成瀑布玫瑰
玛丽帕莎蝴蝶和蜗牛出现在我头发上
我乳房的笑容为飞机增添燃料
美丽会腐败
美丽会腐败
我腹部的紧度护送春天
海螺在我的微型手中流动
我的最高嘉奖掐我的左心室
我已经不知道该怎么办这么多的光在这么多的阴影里。

他们说你的武器将是对你自己的惩罚
他们把我的美德扔到我脸上这个
俱乐部不接受画红唇的女孩
肮脏的海啸变态的高利贷
与我的睫毛油无任何关系
老鼠跑到我房间弄脏我的内衣抽屉
几升废料沥青秘密刺探
几升控制几升毁谤几公升怀疑
与我眉毛的紧张弧度一致你应该被绑起来
被赋予灰色的外观用酸洗去你的特征
停止做自我以便成为一个作家？
他们妖魔化我细长的脖子以及
我长在我颈背上的头发 这个
俱乐部不承认这样调教出来的女孩
我们不信任夏天
美丽会腐败。
仔细想想这一切是否值得。

Na počátku byl nesoulad
škodlivé dívčí odříkání byli jsme chudí neměla jsem ani to
neduživá sebou zbídačená dřív než já hořkost taky nedostatečná a
parabola komplexů nebo syndrom nebo fantasma
(neblahé stejnou měrou k postrádání nebo k litování)
stinný útes který láme moje náhrdelníky.
Na počátku byly vyhýbavé žábry které
mě odmítaly učinit šťastnou když se mě dotýkaly svým dechem
jsem ta nejobyčejnější tvář na školním dvoře
nemastný neslaný obličej který nepřipomíná nic naprosto nic
Ať ho máš nebo ho nemáš vzdej se zvykni si tohle spolkni
krkavci zakrývají oblaka prokletí věčného chladu
trpělivý vítr z Atlantiku a privátní deprivace
(na dívčí církevní škole kde jsem byla všechny končily
jako anorektičky nebo lesby a
učení se vštěpuje až do krve loktů vědomí svědomí
hlav pohlaví vagin).
Zavřela jsem oči a ze všech sil si přála
dokázat se jednou provždy proměnit v to co jsem byla.
Jenomže krása kazí. Krása kazí.
Stinný útes který nosí moje náhrdelníky.
Rozbřesk vyprchává a v hrdle se drží předtucha.
Ubohý drobečku! Propadla jsi posedlosti pokrývání křížky
namísto obsahu.
Bylo to pomalé a závratné klíčení květin v zimě
Řeky skákaly nazpátek a ústily v růžové vodopády
motýli a hlemýždi se mi rodili ve vlasech
Úsměv mých prsou dával palivo aeroplánům
Krása kazí
Krása kazí
A hebkost mého břicha byla doprovodem jara
a mušle přetékaly z mých tak drobných rukou
má nejvyšší lichotka štípla mou srdeční komoru
a já už nevěděla co si počít s takovým světlem v takovém stínu.

Řekli mi: „tvá vlastní zbraň bude tvým vlastním trestem“
vmetli mi do tváře všechny mé ctnosti v tomhle
klubu nebereme holky s rudě namalovanými rty
špinavé tsunami lichva s perverzí která
nemůže mít nic společného s mou řasenkou a
krysy vnikly do mého pokoje zašpinily košíky bílého prádla
litry šrotu dehet potají na číhané litry
kontrolování litry pomlouvačů kila vznesených podezření
jenom za napětí oblouku mého obočí měli by tě svázat
a přidělit ti šedou figuru tvé rysy vymazat kyselinou
mám se vzdát sama sebe abych byla spisovatelkou?
očerňovali útlost a štíhlost mé šíje stejně jako
to jak mi vyrůstají vlasy ve spodní části zátylku v tomhle
klubu nebereme takhle upravené holky
Léto nemá naši důvěru
Krása kazí.
Dobře si rozmysli jestli ti to celé stojí za to.

Dapprima fu una turba
una lesiva astinenza da bambina eravamo poveri e non avevo neanche quella
rachitica di me derubata prima di io amarezza carente una
parabola di complessi una sindrome un fantasma
(Infelice a parti uguali sentire la mancanza o dispiacersene)
Scogliera d’ombra che rompe le mie collane.
Dapprima fu una branchia evasiva che
non volle rendermi felice sfiorandomi col suo soffio
sono la faccia più comune della ricreazione a scuola
il volto più banale che niente in niente semina
ce l’hai o non ce l’hai rinuncia abituati butta giù il boccone
corvi coprendo nubi una condanna di freddo eterno
un paziente vento di galerna una privata carenza
(bambina di collegio di suore che fui vengono tutte
anoressiche o lesbiche la
lezione te la conficano a sangue nei gomiti nelle teste nelle
coscienze o nelle fiche).
Chiusi gli occhi e iniziai a desiderare con tutte le mie forze
di riuscire a diventare una volta per tutte quella che ero.

Ma la bellezza corrompe. La bellezza corrompe.
Scogliera d’ombra che logora le mie collane.
Vince l’alba e la gola rinchiude un presagio.
Povera stupida!, ti ossessionasti a coprire con croci anziché
con il loro contenuto.
Fu un lento e vertiginoso germogliare di fiori in inverno
I fiumi saltavano indietro e si risolvevano in cateratte rosa
micce e lumache mi nacquero tra i capelli
Il sorriso del mio seno fu combustibile per gli aeroplani
La bellezza corrompe
La bellezza corrompe
La levigatezza del mio ventre proteggeva la primavera
debordarono le conchiglie nelle mie mani così piccole
il mio più grande complimento pizzicò il mio ventricolo
e non seppi più che fare con tanta luce in così tanta ombra.

Mi dissero: “la tua arma sarà il tuo castigo”
mi sputarono in faccia tutte le mie virtù in questo
club non ammettiamo ragazze con le labbra dal rossetto rosso
un maremoto sporco un’usura di perversione che
non può avere a che fare con il mio mascara per le ciglia i
topi salirono nella mia stanza sporcarono i cassetti di biancheria
litri di ferraglia catrame in agguato di nascosto litri
di controllo litri di diffamatori chili di sospetti sollevati
solo con la tensione dell’arco i miei sopraccigli dovrebbero imbavagliarti
assegnarti una fotoincisione grigia e cancellarti i tratti con l’acido
rinunciare a essere me per essere una scrittrice?
demonizzarono la gentilezza e la lunghezza del mio collo e il
modo in cui nasce la chioma nel basso della mia nuca in questo
club non ammettiamo ragazze che girano così ben sistemate
Diffidiamo dell’estate
La bellezza corrompe.
Valuta bene se ti ripaga tutto questo.

Prvo je bio poremećaj
štetna apstinencija bili smo siromašni nisam imala ni to
rahitična ja beznadna ja prazna gorčina
parabola kompleksa sindrom duh
(Jednako tragično imati i oplakivati je)
sjenovit greben što mi lomi ogrlice.
Prije svega bila je neuhvatljiva škrga koja
me ne bi usrećila dodirujući me svojim dahom
ja sam najjednostavnije lice na školskom igralištu
nezanimljiv izraz koji ne sije ništa
imaš je ili nemaš odustani navikni se progutaj
vrane zastiru oblake osuda na vječnu hladnoću
strpljiva oluja privatna uskrata
(Bila sam samostanska djevojka sve one završe
anoreksične ili lezbijke batina je iz
raja sišla na laktove glave
pičke i savjesti).
Sklopila sam oči i divlje poželjela
da jednom i zauvijek postanem što sam bila.

Ali ljepota kvari. Ljepota kvari.
Sjenovit greben koji mi troši ogrlice.
Jutro osvaja i grlo sadrži slutnju.
Glupava mala stvari! bila si opsjednuta formom
umjesto sadržajem.
Bilo je polagano vrtoglavo cvjetanje cvijeća zimi
rijeke su poskočile pretvorene u ružičaste vodopade
leptiri i puževi rođeni su u mojoj kosi
smijeh mojih grudiju napajao je gorivom avione
ljepota kvari
ljepota kvari
mekoća mog trbuha dopratila je proljeće
ljušture školjaka poplavile su u mojim malenim rukama
najljepši kompliment uštipnuo mi je klijetku
nisam više znala što sa toliko svjetla u toliko mnogo sjene.

Kažu da će tvoje oružje biti i tvoja kazna
bacaju mi vrline u lice ovaj
klub ne pripušta djevojke s crveno bojenim usnama
prljavi potres perverzno kamatarenje koje
ne mora imati ništa s mojom maskarom
miševi su gore u mojoj sobi ispreturali ladice s rubljem
litre željezarije katran uhođenje litre
kontrole litre linije kile sumnji podignutih
tek nabranim lukom mojih obrva trebao bi biti vezan
pretvoren u sivu pojavu tvoji obrisi zbrisani kiselinom
da prestanem biti ja da bih postala piscem?
demonizirali su moj dugi i tanki vrat to što
mi kosa nisko na njemu izbija ovaj
klub ne pripušta tako sređene djevojke
Ne vjerujemo ljetu
Ljepota kvari.
Dobro razmisli je li sve to tog vrijedno.

Najprej je bila izmuzlijva školjka, ki
me ni hotela osrečiti z dotikom svoje sape,
imam najbolj običajen obraz na celi šoli,
neznatno obličje, ki ne zaseje ničesar v nič,
ali imaš, kar je treba ali pa ne, odnehaj, navadi se, sprijazni se,
vrane zakrivajo oblake, kazen večnega ledu,
potepežljiv severni veter, zasebno pomanjkanje
(samostanske šolarke, kot sem bila, končajo anoreksične ali lezbijke,
vtepli vam bomo v kri, v komolce, v glave, v
vašo vest, v pičke).
Zaprla sem oči in si na vso moč zaželela,
da bi se končno spremenila in postala jaz.

Toda lepota pokvari, pokvari
Previs senc ponosi mojo ogrlico,
rano jutro zmaga in v grlu je slutnja.
Trapica neumna! Obsedena z dodajanjem točk na seznam
namesto z njihovo vsebino.
Šlo je za počasen in vrtoglav vzcvet rož pozimi,
reke so skočile nazaj in nastali so rožnati slapovi.
Metulji in školjke so se rodili v mojih laseh.
Nasmeh mojih prsi je postal gorivo za letala.
Lepota pokvari.
Lepota pokvari.
Gladkost trebuha je varovala pomlad.
Morski polži so poleteli prek mojih drobnih rok.
Moje najvišje pohvale so ukradle moj levi prekat.
In nisem več vedela, kaj naj počnem s toliko svetlobe in sence.

Rekli so mi: tvoje lastno orožje bo tvoja kazen.
Moje vrline so mi pljunile v obraz, v ta klub
ne sprejmamo deklet z rdečo šminko.
Umazan plimni val, zloba perverznosti, ki
nima nič opraviti z maskaro na mojih trepalnicah,
miši so prišle v mojo sobo in pomazale bele obleke v mojem predalu,
litri rje, katrana, skrito opazovanje, litri
nadzora, litri obrekovanja, kilogrami nastalega nezaupanja
z golo napetostjo obrvnega loka, zvezati bi te morali,
napraviti siv posnetek in ti izbrisati obrazne poteze s kisilno.
Naj se odpovem sebi, da bi lahko bila pesnica?
Demonizirali so nežnost in slokost mojega vratu
in kako mi rastejo lasje na temenu, v ta klub
ne sprejemamo deklet, ki so tako urejene,
ne zaupamo poletju.
Lepota kvari.
Dobro premisli ali je vredno tega.

На почетокот - хаос
штетна апстиненција на една девојка бевме сиромаси ништо немав
само рахитис немаштија пред мене горчина без
парабола од комплекси синдром дух
(подеднакво осуетени да ги пропуштат или тажат)
замаглен гребен ми ги крши ѓерданите.
Најпрвин се појави нејасен подбрадок
не ќе ме усреќи ако ме допре со здивот
најобичното лице во школскиот двор, моето
млитав израз кој нигде ништо не сее
имала ил не, откажи се, навикни се, голтни
надвиснати врани осудени на вечен студ
трпелива бура лично лишување
(бев девојка од манастир со која сите завршуваа
анорексична лезбејка резерва
жицата ги расипа коските од лактите
пизди и совести)
замижав и бесно посакав
еднаш засекогаш да станам она што сум.

Но убавината расипува. Убавината расипува.
замаглен гребен ми ги крши ѓерданите.
Владее утрото а грлото полно претскажувања
Глупаво девојче! Беше опседната да се прекриваш со крстови
место задоволство
бавно зашеметено пупење на цветовите зиме
реките се излејаа навнатре ги сторија розите водопади
пеперутки и полжави ми никнаа в коси
насмевката во градиве ги потпали авионите
убавината расипува
убавината расипува
згрчениов стомак на пролетта сопатник
наплив од школки во минијатурните ми дланки
најголемиот комплимент ми ја штипна срцевата комора
и веќе не знаев што да правам со толку јака светлина во толку темна сенка.

Велат казната ти е оружје
ми ги фрлија в лице доблестите овој
клуб не пушта девојки со црвен кармин
гадно цунами спречи лихва која
врска нема со мојата маска од трепки
глувци ми влегоа в соба ги превртија фиоките со веш
литри ѓубре тајно ме шпионираат литри
контрола литри клетви, килограми сомнеж поттикнат
Сал од подигната веѓа треба да те врзат
да посивиш, цртите да ти ги збришат со киселина
Да не сум повеќе јас за да станам писател?
Ми го демонизираа долгиот врат ко да
ми расте коса на тилот овој
клуб не пушта така добро средени женски
не веруваме во летото
убавината расипува
убаво размисли ако вреди сето ова.

A început cu o tulburare
abstinența nocivă a unei copile eram săraci si nu aveam nimic
doar sărăcie înaintea mea amărăciune lipsă o parabolă de complexe
un sindrom o fantomă
(ghinion în părți egale să-i simți lipsa sau să-l regreți)
Recif de umbre ce-mi rupe colierele.
Prima a fost o bronhie evazivă care
nu m-ar fi făcut fericită cu atingerea suflării ei
sunt fața comună din curtea școlii
chipul fără substanță care nimic în nimic semănă
îl ai sau nu îl ai renunță obișnuiește-te să înghiți toate astea
corbi acoperind nori condamnați la frig etern
un viscol răbdător o privare privată
(copilă la o școală de călugărițe ca mine ies toate
anorexice sau lesbiene litera intră cu sânge pe coate în cap în
conștiință sau în pizde).
Am închis ochii și am început să-mi doresc cu toată puterea
Să reușesc o dată pentru totdeauna să devin ceea ce am fost.

Dar frumusețea corupe. Frumusețea corupe.
Recif de umbre care-mi uzează colierele.
Am învins zorii și în gât am o urare.
Prostuțo te-ai încăpățânat să acoperi cu cruci în loc de conținut.
A fost o lentă și vertiginoasă îmbobocire a florilor iarna
Râurile săreau înapoi și se așezau în cascade roz
Lămpi și melci îmi creșteau în păr
Zâmbetul sânilor mei au dat combustibil aeroplanelor
Frumusețea corupe.
Frumusețea corupe
Netezimea pântecului meu escorta primăvara
Melcii se revărsau din mâinile mele minione
Complimentul suprem mi-a ciupit ventriculul
Și nu mai știam ce să fac cu atâta lumină în atâta întuneric.

Mi-au spus: ” propria ta armă îți va fi pedeapsa”
mi-au scuipat în față toate virtuțiile
în acest club nu admitem fetele cu buzele rujate
un cutremur murdar în adâncul mării o cotă a perversiunii
care un poate avea nimic în comun cu rimelul genelor mele
șoarecii urcară în camera mea murdăriră sertarele cu haine albe
litri de ferralla catran urmăresc pe ascuns litri
control litrii de defăimători kilograme de suspiciuni ridicate
doar cu tensiunea curburii sprâncenelor mele ar trebui să te încătușeze
să-ți adjudece o imagine cenușie și să-ți șteargă conturul cu acid
să renunț a mai fi eu pentru a fi scriitoare?
Au demonizat tot ce a fost gentil și zvelt la gâtul meu și modul
în care crește parul pe ceafă în acest club
nu admit fete care se aranjează atât de bine
nu mai avem încredere în vară
frumusețea corupe.
gândește-te bine dacă toate astea merită.