Jesús Belmonte Merinero 
Translator

on Lyrikline: 5 poems translated

from: الصربية to: الأسبانية

Original

Translation

ГВОЗДЕНЕ ВИЛИЦЕ

الصربية | Jovan Zivlak

Какви су наши градови
каква села.
кућа до куће
путеви непредвидљиви
возила тушта
звукова небројиво.
свака је навика обичај
а обичај разлог за ридање
и кад смртника носе или испраћају
и кад се полиција усред дана окупља у ројеве
и кад се тма описа уредно одлаже
                           у непромочиве кесе.
колико тога има то нико не зна
а негдашње знање ипак беше поузданије
потпис комесара или вишег службеника
прилика која јамчи мудрост која се
                                          не заборавља
њега и данас лове из летилица бацајући
                                                      потернице
људи без имена
жене без страсти
портири без познате приљежности.
њуше се кости и вештачки кукови
снимају руке и гвоздене вилице
и отправљају напред без великих речи.
а кад улицом прођеш на сваком балкону
                                             шачица пророка
неки се успентрају на дрвени сандук само
                                                  да нас надвисе
где год се окренеш свуда су обећања
са екрана довикују да је дан одлуке
да је тренутак који се не пропушта
и да су пронашли видиковац са којег се
                                                 најдаље види.

© Jovan Zivlak
Audio production: Serbian PEN Centre

MANDÍBULAS DE HIERRO

الأسبانية

cómo son nuestras ciudades

cómo los pueblos.

una casa junto a otra

carreteras imprevisibles

vehículos a raudales  

sonidos incontables.

cualquier hábito es costumbre

y la costumbre la razón de sollozar 

y cuando al mortal lo llevan o de él se despiden

y cuando los policías al mediodía se reúnen en enjambres

y cuando tantas descripciones se depositan ordenadamente en sacos impermeables.   

cuántas cosas hay nadie lo sabe

y el saber de antaño sin embargo fue más fiable

la firma de un comisario o del oficinista superior

una figura que garantiza sabiduría que no se olvida

a él todavía hoy le cazan desde aeronaves tirando órdenes de busca y captura

hombres sin nombres

mujeres sin pasión

porteros sin notoria diligencia.

se husmean huesos y caderas artificiales

se radiografían brazos y mandíbulas de hierro

y se despachan sin grandes palabras.  

y cuando por la calle pasas en todos los balcones hay un puñado de profetas

algunos se suben en un cajón de madera solo para superarnos en altura

para desde arriba engastarnos la verdad en la cabeza

a donde quiera que te gires todo son promesas

de las pantallas gritan que ha llegado el día de la decisión

que ha llegado el momento que no hay que perder

y que han encontrado el mirador del que más lejos se ve.

si te paras no sabes lo que durará

si te sientas perderás el autobús

si te pones a pensar te olvidarás adónde te ibas.

Traductora: Dragana Bajić Nikolić,
Lectura y corrección: Jesús Belmonte Merinero

ПОВОДАЦ

الصربية | Jovan Zivlak

улицом коју је обасјавао сутон
између дворишта где је певало ћудљиво знање
и загаситих поља по којима је крештао гавран
сићушни пас вучен је на затегнутом ланцу.
дечак који га је повлачио личио је на слепу
                                                             будућност
оштрих очију као суђење у срцу је носио одлуку
а глава му је била развезана као хоризонт
одсутан као оно што ће га преварити
светао као светлост што се само једном спозна
водио је пса низ косине таме
оног који на таму режи и не подноси је.
али разлог је био изнад обојице
он који је чинио ситна злочинства
и он који је држао поводац
ниједном од њих
мера није дата
ниједан није управљао лавежом на непознато
ниједан није дисао из побуда које је памтио
и нико није знао шта је у њиховом заметку.
тамни разлог је сравњивао рачуне
оно што ће се десити десиће се у вери
да је погибао изван знања
да је пут смрти пут ђаволског рођења
и да се пут љубави отвара кроз посртање.

© Jovan Zivlak
Audio production: Serbian PEN Centre

CORREA

الأسبانية

por la calle a la que iluminaba el crepúsculo
entre patios en los que cantaba el saber caprichoso
y campiña sombría en la que chillaba el cuervo
un perro diminuto fue arrastrado por una cadena tensa.
el niño que lo arrastraba se parecía al futuro ciego
de ojos agudos como un juicio
en su corazón llevaba una decisión
y su cabeza estaba desatada como el horizonte
ausente como lo que le engañará
claro como la luz que solamente una vez se conoce
llevaba al perro por laderas de oscuridad
a este que gruñe a la oscuridad y no la aguanta. 
pero el motivo los superaba a ambos                  
a él que cometía pequeños delitos                       
y a él que sujetaba la correa                                 
a ninguno de ellos
les fue dada la medida
ninguno gobernaba ladridos a lo desconocido
ninguno respiraba por razones que recordara                       
y nadie sabía qué había en su germen.
un motivo oscuro ajustaba las cuentas
lo que ocurrirá ocurrirá en la fe
de que la muerte está fuera del conocimiento
de que el camino de la muerte es el camino del nacimiento diabólico
y de que el camino de amor se abre a través de traspiés.

Traductora: Dragana Bajić Nikolić,
Lectura y corrección: Jesús Belmonte Merinero

ЗИМСКИ ИЗВЕШТАЈ

الصربية | Jovan Zivlak

могло је све најзад бити
другачије и није се све морало
овако десити. али сваки
исход је догађај
а пристанак и одбијање
две су рукавице пред којима
се врпољимо. да сам можда спретнији.
да сам се од стола брже подигао
да сам то обавио пре тропских
киша или да сам упалио ватру
да ли бих спалио расипно питање.
али исход се не изговара
тама се не описује.
изаћи ћу у невреме
да направим пртину
а знање ћу понети
на ципелама.

Audio production: Serbian PEN Centre

INFORME INVERNAL

الأسبانية

todo podía al final haber sido
diferente y no debió todo
ocurrir así. Pero todo
desenlace es un acontecimiento
y el consentimiento y el rechazo
dos guantes son ante los que
nos incomodamos. si acaso fuera menos torpe. 
si me hubiera levantado de la mesa más rápido
si lo hubiera terminado antes de las lluvias
tropicales o si hubiera prendido fuego
¿habría quemado la pregunta pródiga?
pero el desenlace no se pronuncia                
la oscuridad no se describe.
saldré a la ventisca
para hacer paso por la nieve
y el saber me lo llevaré
sobre los zapatos.

Traductora: Dragana Bajić Nikolić,
Lectura y corrección: Jesús Belmonte Merinero

ПОСЕДИ

الصربية | Jovan Zivlak

када ми је умирао отац
поручио је да би волео да са мном
поразговара.
до тада смо
размењивали празнину и чуђење.
помислио сам да жели
изгубљено да надокнади.
обичан живот
не подноси тешке разговоре
који би нас учинили блиским
и који би нашу тугу увећали.
већ сам слутио како су поседи
пролазни и говорници непрепознатљиви
и растуживало ме је како
није одгурнуо камен који ствара привид
да је живот светла грађевина
а да су речи попут видиковца
како не види да то што хоће да каже
неће бити изговорено први пут
како не види да је умирање узалудно
и да нас не спасава од заборава.

© Jovan Zivlak
Audio production: Serbian PEN Centre

PROPIEDADES

الأسبانية

cuando se estaba muriendo mi padre
mandó el recado de que le gustaría conmigo
hablar.
hasta entonces
intercambiábamos vaciedad y extrañeza.
pensé que quería
lo perdido recuperar
la simple vida
no soporta conversaciones graves
que nos acercarían
y que nuestra tristeza aumentarían
y que ahora me quiere obsequiar.
yo ya intuía que las propiedades
son pasajeras y los habladores irreconocibles
y me entristecía que
él no hubiera empujado la piedra que hiciese
de la vida un edificio luminoso
y de las palabras miradores
que no viese que lo que quería decir
nadie lo había pronunciado por primera vez
que no viese que el morir es vano
y que no nos salva del olvido.

Traductora: Dragana Bajić Nikolić,
Lectura y corrección: Jesús Belmonte Merinero

ОСТРВО

الصربية | Jovan Zivlak

рат никад није престајао. сећам се зоре кад
сам дом остављао. био је посвуд. за довратком је
држао секиру. на постељи је склупчао тело огрнуто
у вучју кожу.
личио је на пауна који ме подозриво посматра
и спрема се да ми искљује руке. на прозоре је
спуштао засторе. крио се да га не видим.
знао сам да ми је дисао за потиљком
везао ми дах и чинио ствари прозирним
на којима сам вид посвећивао.
ословљавао ме презирно:
ти који жваћеш кремен сачекаћеш да га повратиш
научићеш да памтиш оно што си заборавио
ја сам твоје знање које си будан прорицао
оно за чим ћеш се освртати биће тама
отац који се никад неће вратити
море са којег ће долазити пламен
од којег ћеш оглувети.
ко је јачи од рата
ја који се ни о чему не питам
острво од којег ће остати само име
лихвар који ће ме задужити
оружје које убија пре него што се искује
или змија која се вере тамо где јој није место.

© Jovan Zivlak
Audio production: Serbian PEN Centre

ISLA

الأسبانية

la guerra no paraba nunca. me acuerdo de la madrugada cuando
mi hogar dejaba. ella estaba en todas partes. tras la puerta
sujetaba el hacha. en el lecho el cuerpo enroscado envuelto
en piel de lobo.
se parecía a un pavo real que me observaba con suspicacia
preparándose para picotearme las manos. en las ventanas ella
corría las cortinas. se escondía para que yo no la viera.
yo sabía que respiraba tras mi nuca
me ataba el aliento y hacía transparentes las cosas
en las que yo consagraba mi vista.
se me dirigía con desdén:
tú que masticas pedernal esperarás para vomitarla
aprenderás a recordar lo que te habías olvidado
yo soy tu conocimiento que en vela negabas
aquello por lo que te volverás se tornará en oscuridad
el padré que jamás volverá
la mar de la que vendrá fuego
que te ensordecerá.
quién es más fuerte que la guerra
yo al que no preguntan por nada
una isla de la que quedará solo el nombre
el usurero que me dará
arma que mata antes de ser fraguada
o la serpiente que trepa por donde no debe.

Traductora: Dragana Bajić Nikolić,
Lectura y corrección: Jesús Belmonte Merinero