Ksenija Chockova (Ксенија Чочкова)
Translator
on Lyrikline: 34 poems translated
from: الألمانية to: المقدونية
Original
Translation
[Die Umzimmerung verlassen]
الألمانية | Sandra Hubinger
Die Umzimmerung verlassen gelöst aus
Schalen unser Weichstes nach außen mit
dünner Haut nur gingen wir am Fluss dessen
Lauf richtete uns die Augen den Herzschlag
Wellenschläge vom Frachtendampfer erreichten
uns mit der Verzögerung einer unausgesprochenen
Nachricht die dennoch überging die Knöchel nässte
das Zurückweichen vor zu großen Wellen
Die dicht am Ufer Kiesel dunkler färbten
und ungefestigte wurden mitgeschwommen
im Fluss der nach Norden trat das war uns wie
bergauf zu schwimmen im Algenstrom
Hielten wir an kratzten Schlammspritzer
von den Wangen vom Fluss immerfort überholt
übergangen
from: wir gehen. Gedichte
Graz: edition keiper, 2019
Audio production: Haus für Poesie, 2021
* * * [Ослободено од дрвенаријата]
المقدونية
Ослободено од дрвенаријата, олабавено од
кората, нашето најмеко кон надвор со
тенка кожа, само тргнавме покрај реката чиј
тек им даде насока на очите, срцебиењето
Удари на бранови од товарен параброд нѐ
достигнаа со задоцнувањето на една неизговорена
порака која, сепак, премина, ги наводени глуждовите
повлекување од преголемите бранови
Кои на работ на брегот го боеја чакалот потемно
и ги земаа со себе неприцврстените
во реката која водеше кон север, ни изгледаше тоа
како пливање нагоре во струја од алги
Запревме, ги гребевме дамките кал
од образите, а реката постојано нѐ претекнуваше
нѐ преплавуваше
In: Sandra Hubinger/Сандра Хубингер. VERSOPOLIS - Struga Poetry Evenings 2021, International Poetry Festival Macedonia
Unbehaust
الألمانية | Sandra Hubinger
Ohne Bleibe die Blicke
schweifend über Felder
deren Ränder abflachen
Im Körper ohne Bleibe
dem Sein kein Fleisch kein Bein
Ohne Bleibe der Gedanke, hart
wie Hacke auf Stein
zum Eisen laufend die Enden stumpf
In den Anfängen ohne Bleibe
das Glänzende dunkelt nach
Ohne Bleibe im zueinander Stolpern
im Verzahnen
ans Herz Gelegtes ohne Bleibe
from: Kaum Gewicht und Rückenwind
St. Wolfgang: Edition Art Science, 2016
Бездомност
المقدونية
Без дом погледите
скитаат по полињата
чии рабови се израмнуваат
Во телото без дом
на битието ни месо ни нога
Без дом мислата, крута
како копач по камен
преминувајќи во железо краевите тапи
Во почетоците без дом
светкавото затемнува
Без дом во препнувањето еднододруго
во назабувањето
на срце положеното без дом
In: Sandra Hubinger/Сандра Хубингер. VERSOPOLIS - Struga Poetry Evenings 2021, International Poetry Festival Macedonia
steilküste
الألمانية | Anja Kampmann
schon bald ist sonntag
in den klippen verfangen sich
die wölfe so klingt das meer das uns trifft
das rollen der steine von vorn ein paar stiefel
im fels wie sich die wogen waschen an der luft
im laufe bläht der wind das cape den raum
für dein kleines gedächtnis gelb
als sie rannten kinder die ihre zungen
in den regen strecken meer salz das heulen
des winds zu erlernen von vorn
mit der gischt kommt die liebe rau
in all ihren alten sprachen.
from: Proben von Stein und Licht. Gedichte
München: Carl Hanser Verlag, 2016
Audio production: Literaturwerkstatt Berlin, 2015
стрм брег
المقدونية
речиси е недела
во карпите се заплеткуваат
волците, така звучи морето кое нè среќава
тркалањето на камењата напред неколку чизми
во карпата како се мијат брановите на воздухот
ветрот го дува во трк ’ртот просторот
за твојата мала меморија жолто
кога тие трчаа деца кои ги исплазуваат
своите јазици на дождот за да ги изучат од почеток
морето, солта, завивањето на ветрот
со пената надоаѓа бурно љубовта
во сите свои стари јазици.
globus
الألمانية | Anja Kampmann
und keiner weiss wie tief der see ist
über den du schwimmst pyramiden
aus wissen und weit oben verschieben
die sterne leis ihre antworten aber
am ufer steht einer und wartet
mit einem einfachen tuch in dem das gras
noch haftet dieser tag
er hat im dunkeln die farbe von
eurer haut aber in diesen himmeln
werden raketen wieder von wärme gelenkt aber
das mit der kalten see geht niemand
was an. die grenzen fast lautlos
lecken ihre wunden im sand
aber im dunkeln steht jemand
und wartet bis du kommst.
from: Proben von Stein und Licht. Gedichte
München: Carl Hanser Verlag, 2016
Audio production: Literaturwerkstatt Berlin, 2015
глобус
المقدونية
и никој не знае колку е длабоко езерото
преку кое пливаш пирамиди
од знаење и далеку горе ѕвездите
ги поместуваат тивко своите одговори, но
на брегот еден стои и чека
со едноставна крпа во која тревата
сè уште се лепи, овој ден
во темнината ја има бојата
на вашата кожа, но во овие неба
топлината повторно ги управува ракетите, но
никого не го засега она со студеното море.
Границите речиси безгласно
ги лижат своите рани во песокот,
но во темнината некој стои и
чека да дојдеш.
maribor
الألمانية | Anja Kampmann
eine herzschwäche des lichts
ein übergriff ins gestern
ein fluss mit pflaumen an den ufern
birnen ein markt
und als tito kam die dörfer
und als tito kam die gesunden
männer und die gesunden frauen
und die kinder die ihre hunde an stricken
mit fortnahmen
und danach
und in den wäldern die geschosse
den wäldern den wäldern den hügeln
mit weichem grünlichem licht
und im herbst im sommer winter
und das frühe verlassene jahr
wie es den anderen folgte
folgte folgten einander fort
die angler die metzger
nüsse zu sammeln nüsse
von innen pocht es hohl
eine leere in den früchten und wer
hob sie auf wer aß
davon was blieb maribor
mit wirbeln aus glas aus glas
sind die hunde zurückgekommen zuerst
mit ihren losen langen stricken
die niemals gelassen wurden nur fester
gedrückt und gepresst in den
blinden händen den vergessenen händen
mit den wimpern
zum baden gehen zum tauchen
im dorfsee im dorfteich
in den vertiefungen der landschaft
in den spiegelungen eines neuen tags
die wimpern wimpern und der strick
des hunds am tag und unter
den erinnerungslosen wolken
im grünlichen grünlichen
wo einer kam wo alles im gehen
verblasst.
from: Proben von Stein und Licht. Gedichte
München: Carl Hanser Verlag, 2016
Audio production: Literaturwerkstatt Berlin, 2015
Марибор
المقدونية
срцева слабост на светлината
навлегување во вчера
река со сливи на бреговите
круши пазар
и кога дојде Тито селата
и кога дојде Тито здравите
мажи и здравите жени
и децата кои ги тргнаа своите
кучиња на јажиња
и потоа
и во шумите истрелите
шумите, шумите, ридовите
со блага зеленикава светлина
и во есен, во лето, зима
и раната напуштена година
што им следеше на другите
следеше, следеа една зад друга
рибарите, месарите
ореви да се соберат, ореви
однатре тропа шупливо
празнина во плодовите и кој
ги подигна и кој јадеше
од она што остана Марибор
со пршлени од стакло од стакло
првин се вратија кучињата
со своите олабавени долги јажиња
што никогаш никој не ги пушти, само
посилно ги притискаше и стегаше во
слепите дланки во заборавените дланки
со трепките
одење на капење на нуркање
во селското езеро, во селската бара
во длабнатините на пределот
во огледувањата на еден нов ден
трепките трепкаат и јажето
на кучето во денот и под
облаците без спомен
во зеленикавото, зеленикавото
каде дојде еден каде сè избледува
во одот.
Minsk
الألمانية | Anja Kampmann
Ich habe nie so viel Schnee gesehen
nicht so viele Landstriche so dick überfroren
kalt und eisstill wie das Land das sich abkehrt von uns
in ein inneres Gespräch senkt sich
die Weite mit der Weite
einige rennen darauf sterben verrecken tausende
graben und ziehen Linien aus Draht in die
vereiste Luft in. Die Wälder sind tief
keiner geht darin
ohne Grund
nur stufenweise Geschichte aufgeblättert
die Propeller der Maschinen
unaufhörliche Wiederholungen der
Kälte
nicht Wille nicht Erdknochen nur
wie weit kann man laufen
wenn der Himmel sich einwärts biegt Eisregen fasst
die Statik des Himmels der Sterne
Schiffsladungen die Docker fremder Häfen
Kohle Knochen Hoffen auf etwas
was fern liegt
angerührt vom Innersten her
junge Buchen
hell oder neu oder Wind.
from: Proben von Stein und Licht. Gedichte
München: Carl Hanser Verlag, 2016
Audio production: Literaturwerkstatt Berlin, 2015
Минск
المقدونية
Никогаш не сум видела толку снег
ниту толку предели со толку дебел лед
студено и ледено тивко како земјата што се откажува од нас
во внатрешен разговор се задлабува
ширина со ширина
некои трчаат натаму, умираат, пцовисуваат илјадници
копаат и повлекуваат линии од жица во
заледениот воздух. Шумите се длабоки
никој не оди во нив
без причина
историјата само постепено се отвора
пропелерите на машините
непрестајни повторувања на
студенилото
нема волја нема земјени коски, само
колку далеку можеш да трчаш
кога небото се навалува навнатре, суградицата ја зафаќа
статиката на небото на ѕвездите
бродски товар, докерите на непознати пристаништа
јаглен коски, надеж за нешто
што е далечно
допрено длабоко од внатрешноста
млади буки
светли или нови или ветер.
[sein fliegen liegt nicht in der anatomie]
الألمانية | Anja Kampmann
sein fliegen liegt nicht in der anatomie
zwischen federn und leichteren knochen
ahnst du einen punkt an dem die pappel
den himmel berührt was sind schwalben
einen sommertag lang auf dem hügel beg tal
der unruhige weizen wiesenblühn zwischen
den halmen dein sitz aus hörbarem wind
es ist tag ich behalte die nacht inne würde
nie mehr vergessen als jetzt wird es
einen tag geben an dem dieses rauschen
der bäume fehlte ach vogel der in seinem rad
rätsel geschrieben hat vom land genommen
unerkannt liegt es vor dir flächen noch ein paar
pflanzen und ich als grenze träume
dass ich die wiesen nicht mehr
unterscheiden kann.
from: Proben von Stein und Licht. Gedichte
München: Edition Lyrik Kabinett im Carl Hanser Verlag, 2016
Audio production: Literaturwerkstatt Berlin, 2015
неговото летање не лежи во анатомијата
المقدونية
неговото летање не лежи во анатомијата
меѓу пердувите и полесните коски,
ја насетуваш точката каде тополата
го допира небото, што се ластовиците,
еден цел летен ден на брдото Бег Тал,
немирната пченица, ливадски цутови меѓу
стебленцата, твоето столче од слушлив ветер,
ден е, ноќта ја задржувам за миг, никогаш
веќе нема да заборавам повеќе од сега,
ќе има ли ден кога ова шумолење
на дрвјата ќе недостига, ах, птица која во тркалото
напишала загатки преземени од земјата,
непрепознаено лежат пред тебе рамници и уште
неколку билки и јас како граница, соништа
дека не можам веќе да ги разликувам
ливадите.
(für I.
الألمانية | Anja Kampmann
Er ist im letzten Jahr gegangen
in den Tagen danach
sahst du manchmal Schatten an den Ästen der Zweige
und das Meer
spülte Walfischknochen an, deren geheime Mitte
er suchte
Ein konstanter Abriss wie das Schwarz als Teil
des heller gestrichelten Asphalts oder
sagen wir Steine, kleinere Tänzer
unentwirrbar
das Mosaik der Zeit oder
sagen wir Muster, die ein Schwarm Saatkrähen
an den Himmel wirft
sagen wir November und schwächeres Licht
oder sagen wir Atemflocken und Erinnern
ein ewiges Rückwärtsgehen
wie der Chinese im Park von Paris
sagen wir an den Häusern der Wein
die Spatzen, ihre Schwingen, die Anatomie einer Handschwinge
an einem Frühherbsttag die Mitte
von jedem Geräusch
das durch uns durchgeht.
from: Proben von Stein und Licht. Gedichte
München: Carl Hanser Verlag, 2016
Audio production: Literaturwerkstatt Berlin, 2015
(за И.
المقدونية
Тој замина минатата година
во деновите што следеа
ти понекогаш гледаше сенки врз ветките на гранките,
а морето
исфрлаше на брегот китови коски, чие тајно средиште
тој го бараше
Константна скица како црното
во посветло обоениот асфалт или,
да речеме, камења, помали танцувачи
неразделиви
мозаикот на времето или,
да речеме, шарата што ја фрла јато
врани на небото,
да речеме, ноември и послаба светлина
или, да речеме, дишни снегулки и сеќавања
вечно враќање наназад
како Кинезот во паркот во Париз,
да речеме, покрај куќите виното
врапчињата, нивните летања, анатомијата на разлетаните перја
во еден ран есенски ден средиштето
на секој звук
што минува низ нас.
*** [história trágico-marítima]
الألمانية | Anne Seidel
história trágico-marítima. tragische seegeschichte. maritime
geschichte als geschichte untergehender schiffe.
von der traurigkeit unserer kurzen saetze ende oktober - bleibt eine erinnerung: ein dunkler stadtwald der dich aengstigt. weiter oben dringt in die kulissen leise regen, ich moechte nicht sagen die wipfel. wie du sind die gefalteten levkojen nicht der raum. der bleibt ungedacht. auch nachlassender rauch kennzeichnet nicht den raum. die sprache ist nicht der raum. der raum ist eine bank auf der wir uns voreinander verstecken, spaeter vielleicht am abend, wenn wir diese bank schon lange verlassen haben, hat sie wieder aufgehoert, der raum zu sein.
from: Chlebnikov weint
poetenladen, 2015
Audio production: Literaturwerkstatt Berlin, 2016
*** [história trágico-marítima]
المقدونية
história trágico-marítima. трагична морска приказна.
поморска приказна како приказна на бродовите што тонат.
oд тагата на нашите кратки реченици од крајот на октомври – останува спомен: искрена градска шума која те плаши. многу погоре во кулисите се пробива тивко дождот, не би сакала да кажам крошните. како и ти набраните темјанушки не се просторот, тој останува необмислен. и чадот што се губи не го означува просторот, јазикот не е просторот, просторот е клупа на која се криеме еден од друг, подоцна можеби вечерта, кога веќе одамна сме ја напуштиле клупата, таа повторно престанала да биде простор.
zug durch belarus
الألمانية | Anne Seidel
klirren silbern loeffel (in den teeglaesern der reisenden) hinein in die erinnerung an das novgoroder kirchenspiel, gibt es (den unbeirrbaren) weg des sich entziehenden (sich mir entziehender verzweifelter griff in das federkissen). hier: schwarze schienen halbverdeckt, das ueberholende ueberholt uns nicht, hat es nie. wir sind versunken mit dem letzten stein (klang des regens auf dem blechernen zugdach).
from: Chlebnikov weint
poetenladen, 2015
Audio production: Literaturwerkstatt Berlin, 2016
воз низ белорусија
المقدونية
ѕвечкање на сребрените лажици (во чашите за чај на патниците) внатре во сеќавањето за новгородската парохија, постои (непоколебливиот) пат на она што се извлекува (на очајното зграбување во пердувестата перница што ми се извлекува). тука: црни шини делумно покриени, престигнувачкото не нѐ престигнува, никогаш не било така. Потонати сме со последниот камен (звук на дождот врз лимениот кров на возот).
*** [und das ist (erst) der anfang]
الألمانية | Anne Seidel
und das ist (erst) der anfang, das chaos, das umschattete verstoerte, welches den raum der vermischten praesenz aufzeigt. hier. eine lampe, ein tisch, ein stueck papier, die ganze welt in kisten, bis auf ein paar buecher. montale vor allem. die reise: ein abdruck der lautlosen folge ineinander gesprochener worte. sprach man sich zuvor an - so mit dem bedauern des geringsten. aber ja, sage ich dennoch. kleine dinge. wassergeraeusche, die nacht wird regiert und ein laut dringt durch die leerstellen der baeume, wie durch die schlaefen einer weißen entropie.
from: Chlebnikov weint
poetenladen, 2015
Audio production: Literaturwerkstatt Berlin, 2016
*** [и ова е (само) почетокот]
المقدونية
и ова е (само) почетокот, хаосот, засенченото збркано, кое го прикажува просторот на помешаната присутност. овде. ламба, маса, блок, целиот свет во кутии, освен неколку книги. пред сѐ монтал. патувањето: отпечаток од безгласната последица на зборовите изговорени едни во други. ако порано постоело обраќање – тогаш со жалење за најнезначајното. но, да, сепак кажувам. мали работи. водени шумови, ноќта е управувана, глас кој продира низ празните места на дрвјата како низ слепоочниците на бела ентропија.
ABWESENHEITEN I / I am sitting in a room
الألمانية | Anne Seidel
gesichter, I am sitting in a room, regelmaeßigkeit des laechelns
(gefunkel)
in stillem wiederaufgenommenem nichts
abdruecke eines neurotischen schlafes, vielleicht schon
gestillter muedigkeit
dunkle kuppe wintergarten du schlaefst
raumeinziger-einziger
(nichts ruft mehr)
in die immanenz
chlebnikov weint
(gewoelbt vielleicht
vielleicht konkav)
from: Chlebnikov weint
poetenladen, 2015
Audio production: Literaturwerkstatt Berlin, 2016
ОТСУТНОСТИ I / I am sitting in a room
المقدونية
лица, I am sitting in a room, правилност на насмевнувањето
(светкање)
во тивкото резимирано ништо
отпечатоци на невротичен сон, можеби на веќе
заситен умор
темен врв зимска градина спиеш
простороединствен-единствен
(ништо веќе не повикува)
во иманентноста
хлебников плаче
(засводен можеби
можеби конкавен)
komitas und dane zajc in minsk
الألمانية | Anne Seidel
komitas schwarzblaue amsel
auf einem blauen zaun dein auge
komita
unbewegt
eine kleine hand in aengstlichkeit zu dir
komitas beschienen vom
sonnenuntergang
in minsk april
(dein april) (dein minsk)
kom i ta wie ein sturm
ein schwarm
vorbeiziehender
schwalben
so leis hallt dein stille gewordenes schweigen ass ass ass
die scherben des wassers auf einem dunkel werdenden feld
from: Chlebnikov weint
poetenladen, 2015
Audio production: Literaturwerkstatt Berlin, 2016
комитас и дане зајц во минск
المقدونية
комитас црно син кос
на сина ограда твоето око
комита
неподвижен
мала рака во уплашеноста кон тебе
комитас обсјаен од
зајдисонцето
во минск април
(твојот април) (твојот минск)
ком и та како бура
јато
ластовици
што прелетуваат
толку тивко одекнува твојот молк престорен во тишина ас ас ас
скршените парчиња вода на самрачно поле
OCEAN FACILE
الألمانية | Anne Seidel
[...]
zwei raender mit schach- schwarzen kugeln in den raum
des schnees ziehend den raum des irrtums
verlassen wir eines tages das vage, wind,
fuer diese passage mit hineingetragenem regen,
spiegelaltem schnee la
tannen die flocken, stein. in situationierter ferne
zitternd das klirren, rauschen,
klirren von wasser oder beschlagenem glas,
falls vier verlorene bilder...
kostbar ist uns nur der augenblick
des erkennens - zwei
abgebrochene graphitspitzen auf altem papier
die uns immer noch erschrecken koennen
from: Chlebnikov weint
poetenladen, 2015
Audio production: Literaturwerkstatt Berlin, 2016
OCEAN FACILE
المقدونية
[…]
две траги со шах- црни зрна во просторот
провлекувајќи се низ снегот просторот на заблудата
еден ден ќе го напуштиме неодреденото, ветер,
за овој пасаж со внесен дожд,
огледално стар снег la
елки снегулките, камен. во ситуационирана далечина
треперејќи ѕвечењето, шумолењето,
ѕвечење на водата или на замаглено стакло.
доколку четири изгубени слики ...
скапоцен ни е само мигот
на сознавањето - два
скршени графитни врвови на стара хартија
кои сѐ уште можат да нѐ преплашат
Von Amtswegen
الألمانية | Günter Kunert
So unangreifbar träg und maulbesessen:
Verwalter anonymen Lebens
wie jeder Untat nebst dem folgenden Vergessen:
Dein Widerspruch dagegen ist vergebens.
In einem Netz von Ämtern eingefangen,
verlierst du samt und sonders deine Tage.
Als Gast auf Erden mußt du bangen,
daß irgendwer dir dieses Recht versage.
Verloren in den Maschen von Gesetzen,
hilflos und endlich fremd dir selber,
hörst du schon wen das Messer wetzen:
Kalb in der Reihe unzählbarer Kälber.
from: Ohne Botschaft
Springe: zu Klampen! Verlag, 2005
ISBN: 3933156823
Audio production: 2006, M.Mechner / Literaturwerkstatt Berlin
По службена должност
المقدونية
Толку несфатливо тром а од устата замав:
Администратор на животи анонимни
како секое недело покрај следниот заборав:
Вашите противења пак се залудни.
Во мрежа од канцеларии уловени
ги губиш целосно твоите дни.
Како гостин на земјата си исплашен
дека некој ова право може да ти го забрани.
Изгубен во котелците на законот,
беспомошен и самиот на себе туѓинец,
Слушаш веќе кого го делка ножот:
во редот небројани телци и ти телец.
[Die Feuer sind verloschen]
الألمانية | Brigitte Struzyk
Die Feuer sind verloschen
Ich ziehe durch die Nacht
Trag Asche in der Tasche
Ich stochere in der Asche
Ich habe durchgemacht
Die Schatten sind gegessen
Die Steine sind geschluckt
Die Strecken sind vermessen
Die Messen sind gedruckt
from: Rittersporn
Berlin: Edition Mariannenpresse, 1995
Audio production: 2006, M.Mechner / Literaturwerkstatt Berlin
[Огновите се изгаснати]
المقدونية
Огновите се изгаснати
Низ ноќта сама талкам
Носам пепел во чантата
Буричкам во пепелта
До изутрина бдеам.
Сенките се изедени
Камењата проголтани
Растојанијата се измерени
Мерките испечатени
Zur Nacht
الألمانية | Günter Kunert
Die Toten hängen in den Bäumen
wie Blätter und sie schwanken sacht
in vielen ungezählten Träumen,
aus denen das Gedenken schwer erwacht.
Nur nächtlings kehren ihre Wesen
zurück aus einem unbegriffnen Irgendwo.
Allein die Träume können sie erlösen,
denn in den Träumen sind sie wieder froh
und jung und ungeängstet: wohlgemut.
In Träumen wachen sie im Schläfer auf,
indessen der bei Todes Bruder ruht,
dem Leben fern wie ihrem Lebenslauf.
from: Ohne Botschaft
Springe: zu Klampen! Verlag, 2005
ISBN: 3933156823
Audio production: 2006, M.Mechner / Literaturwerkstatt Berlin
Во ноќта
المقدونية
Во дрвјата висат оние кои се умрени
како да се листови се нишаат како луди
во многуте соништа неизбројани
од кои мислата само тешко се буди.
Само ноќе нивната душа може да се роди
назад од местата неодредени.
Дури и од соништата таа може да се ослободи,
зашто сонувајќи тие се повторно радосни.
и млади и бестрашни: весели.
Во сонот се будат во оние што спијат,
душата во братовата смрт ќе се всели
далеку од животниот тек и од оние што живеат.
Wolken darüber. ich weiß nur das eine
الألمانية | Elke Erb
Ich gehe neben dem Rad.
Der Wagen ist höher als ich.
Er fährt eine hohe Fracht.
Dahinter die Giebel stehn
zart mit der Luft.
Sie schließen die Dächer.
So steigt es rechts von mir weiter.
Dann endet es, aber rechts vorn
ragt der Kastanienbaum.
Ein Landweg, im Dorf, eine
Dorfstraße, unsere.
Die Fuhre fährt hinaus.
Der Fuhrmann auf seinem Kutschbock?
Blickt lustig. Die Ochsen blicken wie Ochsen.
Ich blicke ernst.
Wer entgegen kommt, sieht es.
Ich bin eine Achtjährige.
Der Fuhrmann - im Alter des Fuhrmanns.
Die Ochsen sind ihr Teil Ochsen.
Neben meiner Schläfe rechts
das Trapez der hölzernen Wagenwand.
Links - nichts, der Garten; entfernt,
wo er endet, das Elternhaus.
Ich gehe mit der Fracht.
Der Fuhrmann blickt verschmitzt.
Unter dem Mützenschirm
die ewigen Lachfältchen.
Ich bleibe neben dem Rad,
als sei ich es, die ab und zu
achtsam die Zügel bewegt.
Unter den Schwingen, was ist.
Ein sachter Flug.
30.11.1997 / 23.1.1998
from: Sachverstand
Basel, Weil am Rhein, Wien: Urs Engeler Editor, 2000
ISBN: 3-905591-10-3
Audio production: 1999 M. Mechner, literaturWERKstatt berlin
Облаци над мене. јас знам само едно нешто
المقدونية
Чекорам покрај тркалото.
Колата е повисока од мене.
Вози висок товар.
Позади стојат стреите
нежно со воздухот.
Ги затвораат покривите.
Така продолжува да расте десно од мене.
Потоа завршува, но десно пред мене
се испречил костен.
Земјен пат, во селото,
Селска улица, нашата.
Запрежната кола заминува.
Коларот на неговото седиште во кочијата?
Гледа смешно. Воловите гледаат како волови.
Јас гледам сериозно.
Кој ќе ме пресретне, може да го види тоа.
Јас имам осум години.
Коларот - на возраст на колар.
Воловите си се волови.
Покрај мојата слепоочница десно
трапезот на дрвениот ѕид на колата.
Лево - ништо, градината, далеку,
каде што завршува семејниот дом.
Одам со товарот.
Коларот гледа препредено
Под стреата на капата
вечните брчки од смеење.
Останувам покрај тркалото,
како јас да сум тоа кое од време на време
внимателно ги придвижува уздите.
Под крилјата, што е.
Тивок лет.
vor dem verschwinden - WERFEN
الألمانية | Andrea Heuser
WERFEN in die wiese sich kopf über, und
beine stengeln, die stengel stutzen, blätter und blumen
bauschiges niedermähen, geiles gras grapschen, gras, und
ganz und gar rollig sein, blütenbauch und busengekitzel
käfern sich rückenwärts, erdig, erde, in erde, und
kleesüße, vogeldreck, sonnengeflecktes, schmetterlingsschlag
wimpern, schlieren, schnecken, kot, und
ameisen, alles, alles befühlern, betasten, krabbelnd bepicken
beschnuppern, bespuren, blumen, und
wind werden, sporen, motten, hummeln, flügel, vögel, alles
alles sei halswärts, sei himmel-, WERFEN, sich werfen, und
from: unveröffentlicht
Audio production: 2007, M.Mechner / Literaturwerkstatt Berlin
пред исчезнувањето - ФРЛАЊЕ
المقدونية
ФРЛАЊЕ во ливада наглавeчки, и
нозете се истеблуваат, стебленцата се потсекуваат, лисја и цвеќиња
се кастри разбушавеното, тревестата трева да се дофати, трева, и
и да се биде целосно свиткан, цутови во стомакот и скокот во градите
да се избумбари назадечки, земјено, земја, во земјата и
слаткoст на детелина, измет на птица, издамкано од сонцето,
пеперутка ефект, трепки, слузинa, полжави, гомненици, и
мравки, сè да се почувствува, да се допре, лазејќи да се исклука,
душкање, чувствување, цвеќиња, и
да се стане ветер, спори, молци, пчели, крилја, птици, сè
сè е навратено, небесно е, ФРЛАЊЕ, фрли се и
vor dem verschwinden - TIEFER FLIEGEN
الألمانية | Andrea Heuser
TIEFER FLIEGEN und wie wiedergefunden so
zart, so überhängend, unter ihrem üppigen geäst
tiefer, fliedrig zittert die haut auf
ausströmen, im innersten gehölz, die hellen, die dunkleren töne
blätter, die blattrücken fluten und bis zum äußersten –
die blattspitzen, berührungen, in die berührungen gehen, so
suchend, gesucht
from: unveröffentlicht
Audio production: 2007, M.Mechner / Literaturwerkstatt Berlin
пред исчезнувањето – ПОНИСКО ЛЕТАЊЕ
المقدونية
ПОНИСКО ЛЕТАЊЕ и како повторно најдено толку
нежно, толку надвиснато, под нивните бујни крошни
пониско, јоргованесто се тресе кожата на
попуштањето, во својот најскриен грм, светлите, темните тонови
листови, задните делови поплавени и сè до крајноста -
врвовите на листовите, допири, да се навлезе во допирите, така
барајќи, баран
vor dem verschwinden - FRAGEN
الألمانية | Andrea Heuser
FRAGEN nicht mehr wieder und
wieder was, was hat sie
sammeln, da waren in all den
altkleidersprachen doch auch sommer
wiesen, tage, als verschöben nur wolken
licht, darin, last & lost, puppenkopf
förmchen und pferde, buntstiftblumen, garten
gezäunt ihr rock, kniestrumpf und turnschuh, zahn
spangenrot, ihr fahrrad im flieder, flirren, das flirren zeit
gebreitet über den gleisen warum, was
was hast du gesehen,
from: unveröffentlicht
Audio production: 2007, M.Mechner / Literaturwerkstatt Berlin
пред исчезнувањето - ПРАШУВАЊЕ
المقدونية
ПРАШУВАЊЕ никогаш повеќе и
повторно нешто, што таа
собира, во сите
старо облечени јазици имаше и лето
ливади, денови, како облаците да поместуваат само
светлина, таму, изгубено и најдено, глава на кукла
формички и коњи, обоени со молив цвеќиња, градината
го оградува нејзиното здолниште, чорапи до колена и патики, заби
протезно црвени, нејзинот велосипед во јоргованот, треперење, треперење времето
раширено по шините зошто, што
што виде,
VERRÜCKE
الألمانية | Elke Erb
Geh doch auf die Eisscholle: klare Verhältnisse,
geh vom Unort, fort auf die Eisscholle und dann
die nächste nach der ersterwähnten
(klare Verhältnisse). Verrücke
die eigene Position, dort
befindest du dich,
kein Fazit.
Passate, die Eisschollen wandern so auch, das Wasser
wallt, wellt, wogt; kommt nicht mehr auf? Musik?
Die Idee der Idee, Mondlicht, Veilchenduft
(eines Körbchens, am Markt früh,
in dem noch nassen Grase
gepflückt, unter feinen
Federwölkchen.)
21.11.04
from: unveröffentlichtem Manuskript
Audio production: 2006 Literaturwerkstatt Berlin
ПОМЕСТИ
المقدونية
Почни да одиш по сантата мраз: јасни односи,
тргни од не-местото, продолжи по сантата мраз
потоа на следната по првоспоменатата
(јасни односи). Помести ја
сопствената позиција, таму
се наоѓаш,
не постои поука.
Пасати, така талкаат и сантитe мраз, водата
врие, се бранува, се лeлее; нема да надојде? Музика?
Идеја на идејата, месечева светлина, мирис на љубичици
(во една кошничка, рано, на пазарот,
во сè уште влажната трева
набрани, под фините
облаци како пердуви.)
Ultimativ
الألمانية | Brigitte Struzyk
In diesem Licht erschienen
19. März 2003
(Beginn des dritten Golfkriegs
am Rande des Pfälzer Walde,
hinter dem Rammstein liegt)
Es schießt,
es stößt es steigt
die zeitversetzte Blutfontäne.
Gebranntes Kind sucht Feuer
und sticht ins Licht
der untergehenden Sonne.
Es säumen den Himmel
mit einem Mal
drei Kondensstreifen, rot
vom Blutmond
unter einem anderen Stern
vom Himmel gekehrt,
donnergleich der Ton.
Es wirft sich frech Geringes auf
und Großes deckt sich zu.
Der rote Zeiger steht auf Zwölf
Treibgut des Kalten Krieges
erwämt, erhitzt sich,
explodiert woanders
from: unveröffentlicht
Audio production: 2006, M.Mechner / Literaturwerkstatt Berlin
Ултиматив
المقدونية
Набљудувано од оваа перспектива
19 март 2003
(Почетокот на третата Заливска војна
на работ на шумите на Фалц,
зад Рамштајн)
Пука
се исправа, се искачува
временски поместена крвавата фонтана.
Оној што еднаш се изгорел огнот го бара
и налетува на светлина
од сонцето што заоѓа.
порабено небото
од само еден налет
три црвени авионски траги
од крвавата месечина
под друга ѕвезда
од небото вратен
на гром тонот сличен.
Ситното дрско се истакнува
големото добро се крие
црвената стрелка е на дванаесет
остатоци од Студената војна
се стоплува, се вжештува
експлодира негде другде.
Traum
الألمانية | Andreas Koziol
Es ist Nacht ich fahr den Fluß hinab
fahr dahin mit dem Gesicht zur Stadt
steh an Deck und such die Lichter ab
nach den Häusern die ich nie betrat
Kalter Wind weht mir den Hut vom Haar
Unter Deck lärmt meiner Freunde Schar
Sie sind ausgelassen sie sind austauschbar
weil ich ohne dich den Fluß hinunterfahr
Ich steh krumm wie unsanft abgestellt
: eine Umzugskiste unterm Sternenzelt
voll Erinnerung die durcheinanderfällt
Steh an Deck wie nicht von dieser Welt
In der Strömung fährt das Schiff dahin
Aus den Luken fliegen Knochen raus
Unter Deck ist man bei großem Schmaus
Weißt du eigentlich daß ich gestorben bin
Vom Gefühl her ists kein Unterschied
Ich bin tot und hab dich trotzdem lieb
Etwas Tieferes frißt mich allmählich auf
Und der Fluß nimmt seinen dunklen Lauf
Was der Wind ruft ich versteh es nicht
Steh an Deck und les im letzten Licht
Was der Schiffskiel in die Wellen schreibt
während mein Skelett im Wasser treibt
from: unveröffentlicht
Audio production: 2000 M. Mechner, literaturWERKstatt berlin
Сон
المقدونية
Ноќ е и јас се симнувам по реката
право кон оној далечен град одам
стојам на бедемот и ги барам светлата
на куќите чиј лик уште не го знам.
Студен ветер ми ја одвејува шапката од косата
Под палубата одекнува на пријателите вревата
Тие се опуштени, за нив е можна промената
затоа што јас без тебе се симнувам по реката
Стојам здрвен како грубо скаменет
: кутија преселничка под ѕвездите кревет
исполнет со сеќавања во збркан сплет
Стојам на палубата како да не сум од овој свет.
По струјниот тек натаму патува овој брод
Oд отворите излетуваат коски
Под палубата, гозби прекуморски
Знаеш ли дека за мене тука нема живот
Во однос на чувствата нема разлика
Мртов сум а сепак исто те сакам
Нешто подлабоко полека ме разјадува
А реката во својот темен тек навлегува
Што извикува ветрот не разбирам
Стојам на палубата и на трунка светло читам
Што впишува бродот во брановите
додека мојот скелет плови низ водите.
Selbstlauf als Spaziergang
الألمانية | Andreas Koziol
Schmaler Grat darauf ich wandre
- Ich der Eine ich der Andre
Kichernd: ich das sei der Eine
dem ich als der Andre scheine
Links und rechts der Abgrund Leute
Ständig wechseln wir die Seite
Gehn im Zickzack unsrer Wege
Jede Straße wird zur Säge
Fleisch sind wir in Straßenszenen
Blank bis auf die Knochen sehnen
unsre Körper sich nach Erde
und daß ich der Eine werde
dem ich als der Andre scheine
Schon verwechsle ich die Beine
Fehlt dir was fragt mein Begleiter
und ich sag: nein gehn wir weiter
from: unveröffentlicht
Audio production: 2000 M. Mechner, literaturWERKstatt berlin
Самотек како прошетка
المقدونية
Тенка линија по која одам в круг
- Јас eден јас друг
Кикот: Јас сум едниот
кој му се чинам како другиот.
Лево и десно луѓе бездна
Ја менуваме страната везден
По нашите патишта одиме како по скица
Пила станува секоја улица
Месо ние сме во уличните сцени
Целосно голо до коска се стреми
кон земјата нашето тело
и дека јас таму ќе станам еден
кому јас му се чинам како друг
Веќе со нозете се вртам во круг
Ти фали нешто, мојот сопатник прашува
а јас велам: не одиме како што патот продолжува.
nachtrag an die kreisauer hunde
الألمانية | Uljana Wolf
wer sagt gedichte sind wie diese hunde
im dorfkern vom eignen echo umstellt
vom warten und scharren bei halbmond
vom sturen markieren im sprachrevier
der kennt euch nicht ihr rasenden kläffer
kassandren im lautrausch der wallachei
denn ihr fügt was wort ist und was wade
hinterrücks in tollkühnem biss
zusammen als wär ein bein nur ein blatt
und die ordnung der dinge ein tausch:
in meinem stiefel noch der abdruck
eurer zähne – vom tacker vier zwacken
so lohnt ihr dem vers der euch nachlief
folgt welt wohl der dichtung bei fuß
from: kochanie ich habe brot gekauft
Berlin: kookbooks, 2005
ISBN: 3937445161
Audio production: 2006, M.Mechner / Literaturwerkstatt Berlin
ДОПИС НА КРАЈЗАУСКИТЕ КУЧИЊА
المقدونية
оној кој вели дека песните се како овие кучиња
во јадрото на селото опкружени од сопственото ехо
од чекањето и риењето на полумесечина
од тврдоглавото обележување на јазичното подрачје
тој вас не ве познава вас брзи лајачи
касандри во гласниот занес на Валакеј
затоа што вие ги дополнувате значењето и зборот
преку лудиот и храбар одгризок
заедно како ногата да е само лист
и редот на нештата само размена:
во мојата чизма сè уште е отисокот
на вашите заби - четири дупки од спојувалката
така го наградувате стихот кој оди по вас
светот ја следи поезијата ајде.
Ins Morgenland
الألمانية | Günter Kunert
Der Boden jedem Schritte unbekannter.
Du spürst die Wahrheit: Nichts als Grauen.
Schon Deportierter, nicht mehr Abgesandter.
Verloren Weg und Steg und das Vertrauen
an jede gute Heimkunft unterdessen.
Was dich erwartet, mußt du täglich lesen
und mühst dich ab, es zu vergessen:
Daß du zur Zukunft unterwegs gewesen.
from: Ohne Botschaft
Springe: zu Klampen! Verlag, 2005
ISBN: 3933156823
Audio production: 2006, M.Mechner / Literaturwerkstatt Berlin
Кон ориентот
المقدونية
Тлото понепознато со чекор секој
Ја чувствуваш вистината: ништо друго само ужаснување.
Веќе депортиран, не емисар некој
Си ги изгубил патиштата и мостовите и своето верување
во меѓувреме добро дома да се вратиш.
Она што те чека секој ден треба да го читаш
и да вложиш напор за да заборавиш:
дека на патот кон иднината скиташ.
Fall
الألمانية | Brigitte Struzyk
Als uns die Welle von Vogelflügeln umspülte
sich zurück zog als Schlinge wiederkam
ohne tierischen Ton, aber zwischen den Federn ein Rauschen,
einem unscharf eingestellten Sender vergleichbar,
kamen wir uns beide so vor wie Vertreter
für Versicherungen vorhergesagten Versagens
am Dasein, das hier sein könnte,
aber auf und davon zu gehen im Begriff ist,
als Vogelgrippe zum Beispiel, und doch
enthielt die Welle den Wink,
beim nächsten Mal uns noch
ganz anders zu kommen.
19. 02. 06
from: unveröffentlicht
Audio production: 2006, M.Mechner / Literaturwerkstatt Berlin
Пад
المقدونية
Кога бран од птичји крилја нè преплави
се повлече и се врати како замка
без тон на животно, но со шум меѓу перјата,
на нејасно поставени испраќачи слични,
си се причинивме двајцата како претставници
на осигурувањата на предвидените неуспеси
на постоењето кое би можело да е тука
но кое е на пат да замине
како птичји грип на пример, а сепак
бранот добива нов замав
следниот пат сигурно
сосема поинаку ќе нè изненади.
Erinnerung an eine Friedhofsziehung
الألمانية | Andreas Koziol
Knochenschwüre unter unsren Füßen.
Blumen, deren Düfte Meineid sind.
Witwenhände, die nicht locker ließen.
Zehn Fuß tiefer weht ein andrer Wind.
Heil der Platte, die als nächste springt.
Letter fing "...hat keine Schmerzen mehr."
Von der Sonne Feuer, und der Reim riß.
Zuviel Kreuze hängen in den Herzen quer.
Ein Bruch im letzten Wort ist ein Geheimnis
Wie Glanz von tausend Toden die ich sein ließ.
Efeu wuchert mit verfallnen Marmorpfunden
In den Madenhimmel ... Heinz, der Totengräber
Ist nun endlich doch in seinem Werk verschwunden.
Eine Buddel braucht er auf zwei Grubenmeter,
Korn, ich glaube Korn, für Gottes Mühlenräder.
from: Sammlung. Gedichte und Prosa
Berlin: Druckhaus Galrev, 1996
ISBN: 3-910161-49-9
Audio production: 2000 M. Mechner, literaturWERKstatt berlin
Сеќавање на едно бдеење на гробиштата
المقدونية
Заклетви на коските под нашите стапала.
Цвеќиња чии мириси кривоклетат.
Раце на вдовиците кои попуштаат.
Десет метри подлабоко ветровите поинаку дуваат.
Спасението на плочата, која ќе е следна скокнатa.
Писмото започнa со "... повеќе болка нема."
Од сонцето оган, и римата се откина.
Премногу крстови срцето накриво зема.
Пукнатината во последниот збор е тајна силна
Како сјај на илјада умирања, кои покрај мене ќе минат.
Бршленот расте со распаднатото мермерно тело
Во небото од црви ... Хајнц, гробарот тука
Конечно се претопи во своето дело.
Потребно му е шише на два метра дупка,
пченкарна, ракија мислам, за мелниците на Бога да ги турка.
EIN ZAHMER KONJUNKTIV
الألمانية | Elke Erb
Die Straßenbahn kommt nicht Hält nicht Schließt die Tür
bevor du das Trittbrett erreichst.
Etwas ist kompliziert, nicht unkompliziert.
Wäre es unkompliziert, könntest du ... Das Herz eine Katze
auf dem Sprung Ereignislos
steht der Erlenstamm von oben bis unten.
Eine Straßenbahn kommt nicht
Das sollte nicht sein
Allerhand Logiken
Mit dem Rücken zu dir Mit Messer und Gabel vor sich
Gelegentlich miaut etwas Klappert
Ohr du und Gegend.
18.5.05
from: unveröffentlichtem Manuskript
Audio production: 2006 Literaturwerkstatt Berlin
КРОТОК КОНЈУНКТИВ
المقدونية
Еден трамвај не доаѓа Не застанува Се затвора вратата
пред да стапнеш на прагот.
Нешто е комплицирано, не е некомплицирано.
Кога би било некомплицирано, би можел... Срцето една мачка
Во скокот Неподвижно
стои стеблото на евлата од врвот до коренот
Еден трамвај не доаѓа
Ова не треба да е така
сите видови на логика
Со грбот кон тебе Со нож и вилушка пред себе
Понекогаш нешто мајука Тропа
Уво ти и околината.
übersetzen
الألمانية | Uljana Wolf
mein freund: das ist
unsere schlaglochliebe
unser kleiner grenzverkehr
holprig unter zungen
unser zischgebet
und jetzt streichel mich
auf diesem stempelkissen
bis der zoll kommt
mein freund: oder wir
schmuggeln flügge
geschmacksknospen
gazeta wyborcza und
münzen münzen
in einer flüchtigen
mundhöhle randvoll
zur stoßzeit
from: kochanie ich habe brot gekauft
Berlin: kookbooks, 2005
ISBN: 3937445161
Audio production: 2006, M.Mechner / Literaturwerkstatt Berlin
ПРЕВЕДУВАЊЕ
المقدونية
Пријателу: ова е
нашата љубов со дупки
нашиот мал граничен сообраќај
под јазиците сè уште груб
нашата прошепотена молитва
и сега помилувај ме
во оваа перница натопена во мастило
додека граничарот да дојде
пријателу: а ние
уште неиспилени криумчариме
рецептори за вкус
газета виброжа и
монети монети
во беглите усни
исполнети со празнина
во оваа гужва.
aufwachraum II
الألمانية | Uljana Wolf
ach wär ich nie im aufwachraum gewesen
taub gestrandet schwankend in der weißen
barke neben andern barken angebunden –
ja das ist der letzte hafen ist der klamme
schlafkanal mit schwarzen schwestern die
als strafgericht am ufer stehn und dir mit
strengen fingerspritzen drohen: tropf und
teufel meine liebe können sie mich hören
und hören kannst du nichts nur diese stille
in den schleusen sanitäres fegewasser das
dich tropfenweise aus dem schlauch ernährt –
als unter deinem bett das meer mit raschen
schlägen dich zurückraubt in den traum von
stern und knebel fern vom aufwachraum
from: kochanie ich habe brot gekauft
Berlin: kookbooks, 2005
ISBN: 3937445161
Audio production: 2006, M.Mechner / Literaturwerkstatt Berlin
СОБАТА НА БУДЕЊЕТО II
المقدونية
ах бар никогаш да не бев во собата на будењето
немо довлечкана по бродоломот тетеравејќи се
во белата едрилица врзана за другите едрилици -
да тоа е последното пристаниште е претесниот
канал на сонот со црните сестри кои како
казнен суд застанати на брегот ти се закануваат
со острите зашилени прсти: по ѓаволите
моја драга капките ме слушаат ли
а ти не слушаш ништо само оваа тишина
во браните санитарна пречистителна вода која
капка по капка од одводот те храни -
како под твојот кревет морето да се одбива
силно и те одвлекува во сонот од доброто
и злото далеку од собата на будењетo
aufwachraum I
الألمانية | Uljana Wolf
ach wär ich nur im aufwachraum geblieben
traumverloren tropfgebunden unter weißen
laken neben andern die sich auch nicht fanden
eine herde schafe nah am schlaf noch nah an
gott und trost da waren große schwesterntiere
unsre hirten die sich samten beugten über uns –
und stellten wir einander vor das zahlenrätsel
mensch: von eins bis zehn auf einer skala sag
wie groß ist dein schmerz? – und wäre keine
grenze da in sicht die uns erschließen könnte
aus der tiefe wieder aus dem postnarkotischen
geschniefe – blieben wir ganz nah bei diesem
ich von andern schafen kaum zu unterscheiden
die hier weiden neben sich im aufwachraum
from: kochanie ich habe brot gekauft
Berlin: kookbooks, 2005
ISBN: 3937445161
Audio production: 2006, M.Mechner / Literaturwerkstatt Berlin
СОБАТА НА БУДЕЊЕТО I
المقدونية
ах, бар да останев во собата на будењето
во сонот изгубена за капките заврзана под белите
чаршави покрај другите кои исто уште се бараат
стадо овци блиску до сонот уште поблиску до
господ утеха таму беа големите збратимени животни
нашите овчари кои кадифено се свиткуваа над нас -
и сите стоевме пред бројната загатка
човеку: кажи на скала од еден до десет
колкава е твојата болка? - и кога тука не би била границата
на видик која би можела да нè ослободи
од длабочината повторно од постнаркозната
мачнина - едвај ќе можевме да го разликуваме
нашето јас од другите овци со кои тука пасеме
една покрај друга во собата на будењето.
an die kreisauer hunde
الألمانية | Uljana Wolf
o der dorfhunde kleingescheckte schar: schummel
schwänze stummelbeine zähe schnauzen am zaun
euch gehört die straße der staub am asphaltsaum
euch die widerhallende nacht im schlafenden tal
jedes echo gehört euch: der zuckende rückstoß
von klang an den hügeln hierarchisches knurren
und bellen in wellen: heraklisch erst dann hünen
haft im abklang fast nur ein hühnchen das weiß:
wer hier nicht laut und geifer gibt den greift sich
die meute in lauffeuer kehlen verliert sich der ort
so mordio etc. vermesst ihr die welt in der senke
beherrscht jeden weg jeden fremden und mich –
euch gehört meine fährte mein tapferes stapfen
euch meine waden dorfauswärts zuletzt
from: kochanie ich habe brot gekauft
Berlin: kookbooks, 2005
ISBN: 3937445161
Audio production: 2006, M.Mechner / Literaturwerkstatt Berlin
НА КРАЈЗАУСКИТЕ КУЧИЊА
المقدونية
о глутницо извалкани селски кучиња: лажливи
опашки куси нозе жилави муцки зад оградите
вам ви припаѓа улицата правта по работ на асфалтот
ваша е ноќта која ечи во заспаната долина
секое ехо ви припаѓа вам: треперливото одбивање
на звукот од ридовите хиерархиското `ржење
и брановидно лаење: прво херкулски потоа
моќно во одзвукот речиси како коковче кое знае:
кој тука не испушти глас и пена ќе се изгуби во
зажарените грла на глутницата и местото самото во себе
mordio итн. го одмерувате светот на падината
владеете над секој пат над секој туѓинец и над мене -
вам ви припаѓа трагата на моите храбри стапки
и моите листови се ваши надвор од селото.