Igor Isakovski  (Игор Исаковски)
Translator

on Lyrikline: 11 poems translated

from: التركية, الكرواتية to: المقدونية

Original

Translation

Sana Bakmak

التركية | Efe Duyan

ters çevirip kaçtığında küçük kız
gökyüzünü ilk kez görür kaplumbağa

© Efe Duyan
from: TAKAS’TAN
Audio production: Efe Duyan / EDISAM - Turkish Literature and Science Writers Union

Глелајќи те

المقدونية

Кога ле војчето ќе побегне и ќе ја остави преврена
Желката за првпат го здогледува небото

превод: Igor Isakovski

sajmeni dan

الكرواتية | Olja Savičević Ivančević

imam prekrasnu kćer
danas je u svom kabrioletu
vodim u grad na sajam
nad nama nebo za piknik
uz cestu
ljudi čvrstih vilica
žvaču gume
i podižu šešire na pozdrav

imam prekrasnu djevojčicu
umijesila sam je od svijetlog mesa
od vlastitog zdravlja
noću dok spavamo na jastuku
njena se zlatna kosa
u moju crnu zapleće
a danju se sretne spuštamo do plaže

danas je u svom kabrioletu
vodim na sajam prvi put
kupit ću joj sve što poželi
šarene zlatne i beskorisne stvari
samo da začujem njen smijeh
zajedno ćemo pjevati na povratku
jednu pjesmu o ptici

kažem vam, imam najdražu kćer
vozim je polako da vidi
svijet koji sam za nju složila
od najsjajnijih gradova
a ulicu kojom sam se nekad
spuštala do mora
za nju sam produžila u beskraj

© Olja Savičević Ivančević

САЕМСКИ ДЕН

المقدونية

имам прекрасна ќерка
денеска во својот кабриолет
ја водам во град на саем
над нас небо за излет
крај патот
луѓе со цврсти вилици
џвакаат гуми
и креваат шапки во поздрав

имам прекрасно девојче
ја замесив од светло месо
од сопственото здравје
ноќе кога спиеме на перницата
нејзината златна коса
во црната моја се плетка
а дење среќни се спуштаме до плажата

денеска во својот кабриолет
ја водам на саем првпат
ќе ѝ купам сè што ќе посака
шарени златни и бескорисни нешта
само да ѝ ја слушнам смеата
заедно ќе пееме на враќање
една песна за птица

ви велам, имам најмила ќерка
ја возам полека да го види
светот кој за неа го склопив
од најсјајни градови
а улицата по која некогаш
се спуштав до морето
за неа ја продолжив до бескрај

Превод: Игор Исаковски

Bossa Nova

الكرواتية | Olja Savičević Ivančević

neka ljeto drhti ispred naših vrata
nemoj mu otvoriti nek umre od želje
mi ćemo se smijati gole i crne
i probavati gospođine haljine
plesat ćemo čitav dan djevojčice
pokraj starog gramofona
lijeno kao mačke
na prstima na petama okret
tvoje su ruke u zraku
moje su ruke na struku
dozivaju nas mornari pod prozorom
oni znaju naša imena
ti si marmelada od šljive
ja od gorke naranče

© Olja Savičević Ivančević

Bossa Nova

المقدونية

Нека летото трепери пред вратата
Не отворај му нека пукне од желба
Ние ќе се смееме голи и црни
Ќе ги пробуваме госпоѓините фустани
Ќе танцуваме цел ден, девојче
Крај стариот грамофон
Мрзеливо како мачки
На прсти на петици свртување
Твоите раце се во воздух
Моите раце се на половината
Нè довикуваат морнарите под прозорецот
Тие ги знаат нашите имиња
Ти си Мармалад од Слива
Јас од Горчлив Портокал.

Igor Isakovski

Kao snijeg

الكرواتية | Ivan Herceg

Noću ne mogu spavati
pa slušam kako rijetki duhovi
Zagrebom voze vrijeme.
Ponekad naglo zakoče
kao da su izgubili cestu,
niz moju kralježnicu, niz oblake,
niz snijeg.

I prijatelji su mi rekli “laku noć”,
ali opet ne mogu spavati.
Zamišljam nas na svadbi
u nekom restoranu na rijeci
kojom u svako godišnje doba
teče čisti snijeg koji nitko ne vidi.

Ja poželjela sam vjenčanicu,
a ti si mi obećao nevidljivost.
Nikoga nije bilo da ti proturječi,
nikoga nije bilo da me ne vidi,
samo ja i ti, ti bez mene, ja bez tebe,
kao svaki napušteni snijeg.

I kod kuće, kaže majka,
pada snijeg koji nitko ne vidi
i roditelji su mi zabrinuti.
Nebo se spustilo tik do zemlje,
ljudi su se smanjili na nokat,
i ovi ovdje, i oni tamo,
blizu i daleko.

Noću ne mogu spavati
pa slušam kako rijetki duhovi
slušaju snijeg, kao snijeg.

© Ivan Herceg
from: Nepravilnosti
V.B.Z. Zagreb, 2007

КАКО СНЕГ

المقدونية

Ноќе не можам да спијам
па слушам како ретките духови
низ Загреб го возат времето.
Понекогаш нагло кочат
како да ја изгубиле улицата,
низ мојот ’рбет, низ облаците
низ снегот.

И пријателите ми рекоа „лека ноќ“,
но пак не можам да спијам.
Нè замислувам на свадба
во некој ресторан на река
низ која во секое годишно време
тече чист снег кој никој не го гледа.

Јас посакав венчален фустан,
а ти ми вети невидливост.
Никого немаше да ти противречи,
никого немаше да не ме види,
само ти и јас, ти без мене, јас без тебе,
како секој напуштен снег.

И дома, вели мајка,
паѓа снег кој никој не го гледа
и родителите ми се загрижени.
Небото се спуштило над самоти земја,
луѓето се смалиле до нокот,
и овие овде, и оние таму,
блиску и далеку.

Ноќе ме можам да спијам
па слушам како ретките духови
го слушаат снегот, како снег.

Превод: Игор Исаковски

Ožiljak

الكرواتية | Ivan Herceg

Koliko imaš ožiljaka ne mogu ni zamisliti.
Opet su javili da ti je otac mrtav.
Je li to dobra ili loša vijest?

Iz “carskog reza” na tvojoj ruci
ne tako davno rođen je nakazni kralj
koji oplakuje tvoju samoću kad noću kipi
poput trule lubenice zaboravljene na stolu,
poput napuštenog znanstvenog rada
o jezicima koji te to više izdaju
što ih više učiš i znaš,
o svakodnevici koja nudi malo i lažno.

“Dobri dečki i ideali su zakopani”, kažeš.
“Užasno sam nepravilna”.

Vapno je u svakoj tvojoj riječi,
kao mrtvački šlag koji nudiš svijetu i meni,
solidarnost sa zlim koja te održava na životu
i stalno vraća na početak,
u novi dolazak na svijet iz ožiljka.

© Ivan Herceg
from: Nepravilnosti
V.B.Z. Zagreb, 2007
Audio production: Croatian P.E.N. center

ЛУЗНА

المقدونية

Колку лузни имаш не можам ни да замислам.
Пак јавија дека татко ти е мртов.
Дали е тоа добра или лоша вест?

Од „царскиот рез“ на твојата рака
не така одамна роден е накажан крал
кој ја оплакува твојата самотија кога ноќе врие
како гнила лубеница заборавена на масата,
како напуштен научен труд
за јазиците кои повеќе те издаваат
колку повеќе ги учиш и ги знаеш,
за секојдневието кое нуди малку и лажно.

„Добрите момци и идеалите се закопани“, велиш.
„Ужасно сум неправилна“.

Вар има во секој твој збор,
како мртовечки шлаг кој те одржува во живот
и постојано те враќа на почеток,
во новото доаѓање на свет од лузна.

Превод: Игор Исаковски

Put prema tebi

الكرواتية | Ivan Herceg

“Naučit ću živjeti, živjet ćemo skupa”,
ponavljali smo u sebi, svatko za sebe.
Znali smo da je tako iako se nismo gledali,
a zatim kao po naredbi ušli u more
do ramena i počeli ga ljubiti
u krug oko sebe, oko svijeta.

Polako sam putovao prema tebi,
gledao te kao lijepu plašljivu seljanku
u haljini lyonskih krojača, kraljicu Indije,
slušao kako iz tebe progovara
okrutna Jeanne d'Arc i kuler Sai Baba.

Polako si mi se približavala, mjerkala me
kao tihog filigranara planeta i sunaca,
okruženog kartama, kutomjerima i daljinom,
prihvaćala kao nekoga tko je mogao biti
Galileo Galilei ili Hieronymus Bosch.
 
Naučit ću umrijeti, umrijet ćemo skupa,
kao po naredbi ući ćemo u more
i vrtjeti se u krug, tonuti, moliti,  
sanjati pod vodom, slušati jedno drugo,
šutjeti jedno za drugo, mrziti se
zbog dubine koja će nas izobličiti.

© Ivan Herceg
from: Nepravilnosti
V.B.Z. Zagreb, 2007

ПАТОТ КОН ТЕБЕ

المقدونية

„Ќе научам да живеам, ќе живееме заедно“,
повторувавме во себе, секој за себе.
Знаевме дека е така иако не се гледавме,
а потоа како по наредба влеговме во морето
до раменици и почнавме да го бакнуваме
во кругот околу себе, околу светот.

Полека патував кон тебе,
те гледав како убава плашлива селанка
во фустан од лионските кројачи, кралица на Индија,
слушав како од тебе проговорува
свирепата Јованка Орлеанка и кулерот Саи Баба.

Полека ми се приближуваше, ме меркаше
како тивок филигранер на планетите и сонцето,
опкружен со карти, агломери и далечина,
ме прифаќаше како некој кој можел да биде
Галилео Галилеј или Хиеронимус Бош.

Ќе научам да умрам, ќе живееме заедно,
како по наредба ќе влеземе во морето
и ќе се вртиме во круг, ќе тонеме, ќе молиме,
ќе сонуваме под вода, ќе се слушаме,
ќе молчиме еден за друг, ќе се мразиме
поради длабочината која ќе нè изобличи.

Превод: Игор Исаковски

LIMB

الكرواتية | Ivan Herceg

Oko nogu ti lete ptice i ti ih brojiš
za vječnost, a ja ne znam jesi li gore
ili dolje i zoveš li me, zavodiš opet
grudnjakom od bodljikave žice.
Nema sumnje, bez ičega svetog u blizini  
tvoj hod je savršen jer ne dolaziš nikamo.

Moj su novi vid kugle zagonetki,
u njima roje se urušeni dani,
crni psi, svijećnjaci i psalmi.
Bez prestanka ponavljam:
“Drugo ime mi je Limb,
drugo ime mi je Limb...”

Oko glave ti lete riječi, pjesme
i ja ih čitam u jednoličnom tonu,
s povezom na očima od bodljikave žice:
“Ljubičasto je vražja boja
i Bog je olovo i med,
a ja tvoja luda imenjakinja.
Ostaješ moj ranjivi jazz.
Na drugoj strani nevremena”.

© Ivan Herceg
from: Nepravilnosti
V.B.Z. Zagreb, 2007

ЛИМБ

المقدونية

Околу нозете ти летаат птици и ти ги броиш
за вечност, а јас не знам дали си горе
или доле и ме викаш ли, заведуваш пак
со градникот од бодликава жица.
Нема сомнеж, без што било свето во близина
твојот ôд е совршен зашто никаде не доаѓаш.

Моите сништа се нов вид кугла на загатки,
во нив се ројат урнати денови,
црни песови, свеќници и псалми.
Без престан повторувам:
„Второто име ми е Лимб,
второто име ми е Лимб...“

околу главата ти летаат зборови, песни
и јас ги читам со едноличен тон,
со превез врз очите од бодликава жица:
„Виолетовата е ѓаволска боја
и Бог е олово и мед,
а јас твоја луда имењачка.
Остануваш мојот ранлив џез.
На другата страна на невремето“.

Превод: Игор Исаковски

Sarajevo

الكرواتية | Ivan Herceg

Miljacka je rijeka za koju kažu da postoji,
a ja je u daljini samo naslućujem.
Ti si stvarna i u noći tečeš tako brzo.
Kosa ti je crna, marama nevidljiva
i netko te čvrsto drži za ruku.
Gledaš me dugo i prodorno jer znaš
da treba zapamtiti tako mnogo.

U ovom smo gradu jednako daleko
jedno od drugoga kao i od Perzije i Europe,
jednako daleko od svih mrtvih i svih živih.

Volio bih ti nježno gasiti cigarete na rukama.
Da za me glumiš Satana na pozornici
nekog isluženog doma kulture.
Tako bismo se riješili jedne linije života,
jedne sudbine, jedne linije ljubavi…
Ostale bi još samo one na mojim dlanovima.

Koliko je grobalja u Sarajevu,
a koliko na cijelom svijetu?
Pita li se itko.

Nitko. Jer svi kradu istinu.
Zato te sada, miraždžijko, molim
da mi zadnjim snagama odsiječeš ruke.

© Ivan Herceg
from: Nepravilnosti
V.B.Z. Zagreb, 2007

САРАЕВО

المقدونية

Миљацка е река за која велат дека постои,
а јас во далечината само ја насетувам.
Ти си стварна и во ноќта течеш толку бргу.
Косата ти е црна, марамата невидлива
и некој цврсто те држи за рака.
Ме гледаш долго и продорно зашто знаеш
дека треба да се запомни толку многу.

Во овој град сме еднакво далеку
еден од друг како и од Персија и Европа,
еднакво далеку од сите мртви и сите живи.

Би сакал нежно да ти гаснам цигари на рацете.
За мене да глумиш Сотона на сцената
од некој ислужен дом на култура.
Така би се ослободиле од една линија на животот,
од една судбина, од една линија на љубовта...
Би останале само уште оние на моите дланки.

Колку гробишта има во Сараево,
а колку на целиот свет?
Се прашува ли некој.

Никој. Зашто секој ја краде вистината.
Затоа сега, чеизлико, те молам
со последните сили да ми ги отсечеш рацете.

превод: Игор Исаковски

O nemogućim licima

الكرواتية | Ivan Herceg

Svaki te dan iznova poželim upoznati,
govoriti o svemiru i svim čudnim udaljenostima,
o svakom mogućem i nemogućem nebu,
svim mogućim i nemogućim ljubavima.

Znam, reći ćeš da glumim Boga, da izazivam,
da život nije vrijeme i da svijet nije ovo,
da kiša ne može promijeniti more i zemlju,
ali može rastopiti križ i lice.

Svaki te dan iznova poželim zaboraviti,
šutjeti o tome kako sam zalutao, kako me ne vidiš,
o sebičnosti i svojim drugim dimenzijama,
svim mogućim kapima i nemogućim licima.

© Ivan Herceg
from: Nepravilnosti
V.B.Z. Zagreb, 2007
Audio production: Croatian P.E.N. center

ЗА НЕВОЗМОЖНИТЕ ЛИЦА

المقدونية

Секој ден одново посакувам да те запознам,
да зборуваме за вселената и сите чудни оддалечености,
за секое можно и невозможно небо,
сите можни и невозможни љубови.

Знам, ќе речеш дека глумам Бог, дека предизвикувам,
дека животот не е време и дека светот не е ова,
дека дождот не може да ги промени морето и земјата,
но може да го растопи крстот и лицето.

Секој ден одново посакувам да те заборавам,
да молчам за тоа како сум залутал, како не ме гледаш,
за себичноста и своите други димензии,
сите можни капки и невозможни лица.

превод: Игор Исаковски

Platno

الكرواتية | Ivan Herceg

Praviš se da znaš da je jedan
najveći i najusamljeniji broj
i uvijek zaustiš: “Ti si jedan od…”,
a ja te prekinem jednim
prstom na usnama.

Pravim se da znam da se “Magnolija”
zauvijek vrti u jednom nevidljivom kinu
i da je naša spremnost za ludilo,
zbog pritiska u sunčanom spletu,
nervoze u malim prstima na rukama,
onim nepotrebnim, mojim i tvojim,
veća od odrezanih jezika ljubavnika
na zamrljanom platnu privida
čije krajeve vuku Bog i vrag.

Pravimo se da znamo što je život.
Ako ga dotaknemo, može biti
zastor, zid, nadgrobna ploča.
Kad ga samo promatramo,
onda je ljudsko lice, koža,
krvava i pokvarljiva.
Kad nam dosadi, jedno drugom
odgrizemo prste i igramo se sjena.

Pravimo se da znamo što je platno.

Pravimo se da je jedno,
pravimo se da smo jedno.

© Ivan Herceg
from: Nepravilnosti
V.B.Z. Zagreb, 2007

ПЛАТНО

المقدونية

Се правиш дека знаеш дека еден е
најголемиот и најосамениот број
и секогаш заустуваш: „Ти си еден од...“,
а јас те прекинувам со еден
прст врз усните.

Се правам дека знам дека „Магнолија“
засекогаш се врти во едно невидливо кино
и дека нашата подготвеност за лудило,
поради притисокот во сончевиот сплет,
нервозата во малите прсти на рацете,
оние непотребните, моите и твоите,
е поголема од отсечените јазици на љубовниците
на замачканото платно на привидот
чии краеви ги влечат Бог и ѓаволот.

Се правиме дека знаеме што е живот.
Ако го допреме, може да биде
завеса, ѕид, надгробна плоча.
Кога само го набљудуваме,
тогаш е човечко лице, кожа,
крвава и расиплива.
Кога ќе ни здодее, еден на друг
си ги одгризуваме прстите и си играме сенки.

Се правиме дека знаеме што е платно.

Се правиме дека е едно,
се правиме дека сме едно.

превод: Игор Исаковски

SUSJEDIMA (MOJE MESO JE JUTROS SPUŠTENA ZASTAVA)

الكرواتية | Marko Pogačar

Med se topi u čaju, potpuno, za razliku od mene u tebi
i tebe u ozbiljnoj glazbi,

predugi telefonski pozivi, nikada mjesta kad trebaš
slobodan stol, uvijek pokvareni liftovi,

stepenice razmotane u beskonačnost, kao razgovor o politici,
i baš kada netko primijeti da se totalitarizam i demokracija

razlikuju samo u brojevnom sustavu
nestane slike i sve nanovo počinje: glasovi cure iz zidova,

potpuno bestjelesni, večer se spušta na dlanove, kao rudar
u jamu, ipak, cipele ostavljene

pred vratima dokazuju da postoje živi. ali što znači živjeti,
dok zima dolazi  kotrljajući se kao hladni dah iz mog grla,

i svija gnijezdo u tamnom alfabetu; svi ti užurbani nepoznati
ljudi s poznatim imenom, popodne prelomljeno na dvoje, kao Koreja,

čaj u kojem je med već do kraja otopljen, nerazdvojivo,
i ta viskozna otopina je ljubav; kako stići do tebe; kako te dohvatiti?

© Marko Pogačar
from: Poslanice običnim ljudima
Zagreb: Algoritam, 2007
Audio production: Literaturwerkstatt Berlin 2010

На соседите (моето месо е утринава спуштено знаме)

المقدونية

Медот се топи во чајот, потполно, за разлика од тебе во мене
и тебе во сериозната музика,

предолги телефонски разговори, никогаш место кога ти треба
слободна маса, секогаш расипани лифтови,

скалила размотани во бесконечност, како разговор за политика,
и баш кога некој ќе забележи дека тоталитаризмот и демократијата

се разликуваат само во бројниот состав
исчезнува сликата и сè одново почнува: гласовите течат од ѕидовите,

потполно бестелесни, вечерта се спушта на дланките, како рудар
во јама, сепак, чевлите оставени

пред вратата докажуваат дека постојат живи. но што значи да се живее,
додека зимата доаѓа тркалајќи се како студен здив од моето грло,

и свива гнездо во темната азбука; сите тие забрзани непознати
луѓе со познато име, попладне прекршено на двајца, како Кореја,

чај во кој медот е веќе до крај стопен, нераздвојно,
и таа вискозна смеса е љубов; како да се стигне до тебе; како да те дофатам?

Превод од хрватски: И. Исаковски