Лето је одлетело

на метли ненаговештеној,

нижу светлост појело и стало

као посуда пуна бобица на сто.

Фењер се од њихања ужасава

вече се пругама исцртава,

а речица-млечица успорава,

а мрки гај би да се успава.

Танке прозирне кружиће,

ветра шкрге-пловчиће,

удахњује гај. Јесен

у реци греје прстиће.

Крава виме умила,

прошетавши се реком,

појела реч, појела на пречац,

појела грм пауку преко.

Сахне маца са двора

у прашни облак се девастира.

Под белим шеширом сатира

Анти-Чвирик: та-ра-ра.