Milan Đorđević
الصربية
MEJE
To isto polno luno gledava… obzorja
daleč, predaleč drug od drugega. Med nama
se pno gorovja. Mehka mahovnata skorja
zarašča najine stopinje. Čisto sama
si prečkala vse meje in prišla na tuje,
v domovino mojih rok. Nevarno sam
se plazim mimo varuhov mejá: potujem
na severozahod, kjer me je bridko sram
škripanja duše sredi gladkih, strašnih sten.
Stojim pred njimi, temni moški z jugovzhoda,
sumljivega imena, drhteč, gol kot plen.
Ne morem pobegniti. Meja je usoda.
Zdaj veš: čeprav prestopiš mejo, je ne zbrišeš.
Še višja bo krojila tvoj korak, kot dvom.
Zemljevid ni privid. Zato govôri tiše.
Onstran vseh mejá so tvoje ustnice moj dom.
(Alba, 1999)
من: Alba
Ljubljana : Mladinska knjiga, 1999
الإنتاج المسموع: Študentska založba
Granice
Ovaj isti mesec gledamo...obzore
predaleko jedno od drugog. Među nama
dižu se gore. Meke mahovinaste kore
obrastaju nam stope. Ti si sasvim sama
prelazila sve granice i došla do tuđine,
u domovinu mojih ruku. Opasno sam
šunjam se kraj čuvara granica: putujem
na severozapad gde me je žestoko sram
škripanja duše sred glatkih, strašnih zidova.
Stojim pred njima, tamnokosi s jugoistoka,
sumnjivog imena, drhteći, go kao plen lova.
Ne mogu da bežim. Granica je sudbina sada.
Sad znaš: iako prelaziš granicu, nju ništa ne briše.
Još više krojiće ti korak, kao sumnja u svemu tom.
Geografska karta nije privid. Zato govori tiše.
S one strane svih granica usne su ti moj dom.